Radno i socijalno pravo

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

Дакле, злостављање на раду је злонамерно, непријатељско и неетичко понашање према запосленом. Овакав вид понашања присутан је у свим структурама запослених и на свим нивоима рада, укључујући и руководећи кадар.

Према подацима Удружења ,,Stop-mobbing”, y току 2008. године било је 1281 пријављених случајева злостављања на раду. Од тог броја 552 мушкараца и 729 жена. Старосна структура пријављених жртава: 584 од 20 до 30 година, 276 од 30 до 40 година, 321 од 40 до 50 година, 89 од 50 до 60 година и 11 преко 60 година.

У односу на послодавце: 684 лица се пријавило као жртве злостављања код послодаваца у државном сектору, а 597 код послодаваца у приватном сектору. Из Војводине 433 лица, а уже Србије 898.

Поред тога, према подацима СОС телефона у Новом Саду, који је почео са радом октобра 2008. године, око 60 лица се просечно месечно пријављивало као жртве злостављања на раду.

Оваква ситуација указује на потребу да питање злостављања на раду буде предмет посебног закона којим би се уредиле обавезе послодаваца и запослених у погледу предузимања превентивних мера за стварање здраве радне околине и спречавање појаве злостављања на раду и у вези са радом и уредио поступак заштите лица које је изложено злостављању, као и санкције за такво понашање.

Уређивање питања спречавања злостављања на раду препоручено је и од стране Европског парламента, који је усвојио Резолуцију о злостављању на радном месту 2001-2339(ИНИ).

1.4. Циљ Закона

Уставом Републике Србије, у члану 60, између осталог, утврђено је да свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада и потребну заштиту на раду.

Закон о раду („Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) садржи одредбе о забрани непосредне и посредне дискриминације, узнемиравања и сексуалног узнемиравања запосленог и лица које тражи запослење, по основу неког његовог личног својства, статуса и опредељења, као и одредбе о могућности да дискриминисано лице може да покрене поступак пред надлежним судом за накнаду штете, у складу за законом којим се уређује парнични поступак. Ове одредбе обезбеђују један вид заштите запосленог и лица које тражи запослење, ако је то лице по било ком личном својству дискриминисано.