Radno i socijalno pravo

Доц. др Горан Обрадовић, Приказ књиге International encyclopaedia of Гауз... Сенад Јашаревић, Радно и социјално право, cmp. 95-99, XIV (2/2010)

од стране министарстава, одлучивању по жалбама и сл. У првом делу обрађен је и приватни систем социјалног осигурања у Србији, који је још увек незнатно заступљен, али који све више добија на значају последњих година. Аутор очекује да ће приватне институције социјалног осигурања све више добијати на значају, упркос још увек већем поверењу становништва у државне институције.

Други део – Доприноси и финансирање, обрађује финансирање свих грана социјалног осигурања: пензијског и инвалидског, здравственог и осигурања за случај незапослености, са напоменом да је карактеристика социјалног осигурања у Србији и та да се оно не финансира са једног заједничког рачуна, већ да свака грана прикупља доприносе одвојено, иако им је метод идентичан. Исцрпно су обрађени доприноси за различите категорије осигураника: запослених, запослених ујавном сектору и самозапослених лица. У случају да нека лица остану неосигурана, прописи у свим гранама социјалног осигурања омогућавају им добровољне планове осигурања са државним институцијама (или приватним компанијама). Међутим, истиче аутор, тешка финансијска ситуација у којој се налази већи део становништва доводи до тога да допунско добровољно социјално осигурање у пракси не функционише.

Здравствена заштита наслов је трећег дела, који се састоји од три поглавља: подручја примене, права из здравственог осигурања и услови за остваривање права. Истиче се да се здравствена заштита, као и у већини земаља, примарно везује за територију државе, са мањим изузецима, као и да је обавезним здравственим осигурањем обухваћено око 92% становништва Србије. Категорије лица која су обавезно осигурана, као и лица која су у већој мери изложена ризику обољевања, на основу чега уживају посебну заштиту, посебно су обрађена. Здравствено осигурање у Србији гарантује две врсте права: права у вези лечења и одређена новчана давања повезана са болешћу. Самим тим, аутор посебно објашњава сваку од њих, као и износе накнада. Проф. Јашаревић истиче да у овом сегменту социјалног осигурања принцип солидарности још увек игра веома важну улогу.

Део четврти монографије посвећен је лородичним давањима. Аутор подвлачи да су породична давања у Србији формално потпуно развијена и разноврсна, пре свега због тога што је тој области у бившој Југославији посвећивана велика пажња. Тако, актуелни систем покрива дугу листу породичних давања, као што су: давања по основу материнства, дечији додаци, родитељски додаци, накнаде трошкова обданишта и предшколских установа, потпора одмору и рекреацији за