Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

у погледу одређених решења темељи на законској регулативи која је престала да важи (део о заради), такође у неком својим сегментима не успоставља одговарајући однос са важећом законском регулативом, ни терминолошки ни суштински (део о безбедности и здрављу на раду).

Аутор упућује критику овом колективном уговору и због недостатака правнотехничке природе, али и једног разлога који би само привидно могао бити таквог карактера. У питању је манир преузимања законског текста чија је последица је утврђивање колективним уговором права која су већ утврђена законом.

Кључне речи: закон, колективни уговор, општи колективни уговор, међусобни однос правних аката, запослени, послодавац, радни однос, послодавац, права, обавезе и одговорности.

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1. Појам колективног уговора

Под колективним уговором подразумева се, према Препоруци број 91 МОР-а, "сваки писмени споразум који се односи на услове рада и запослења закључен између, сједне стране, послодавца, групе послодаваца или једне или више организација послодаваца, и, с друге стране, групе радника или једне или више репрезентативних организација радника, или у одсуству таквих организација, представника заинтересованих радника, правоваљано изабраних и опонумоћених од стране ових последњих саобразно националним прописима." Ова дефиниција колективних уговора, иако не потпуна, као што је то случај и са другим покушајима да се изрази свеукупност овог правног акта, незаобилазна је у разматрању колективних уговора, па ће се у овој прилици остати на њој.

2. Колективни уговори и закон

Колективни уговори су корпус аутономног права у систему националне правне регулативе. Њихов однос према државној регулативи одређује захтев сагласности са законом, при томе је та сагласност друкчија у односу на сагласност правних аката државне регулативе