Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

запосленог на обавезно социјално осигурање и обавештавање запосленог (члан 8).

Чини се да Општи колективни уговор губи из вида законску обавезу послодавца да запосленом достави фотокопију пријаве на обавезно социјално осигурање најкасније у року од 15 дана од дана ступања запосленог на рад (члан 35. Закона о раду), такође и казнену одредбу о неизвршењу ове обавезе (члан 273. став 1. тачка 3) Закона о раду). Свеједно, он жели да извршење те обавезе сам провери. И томе се не може приговорити. То је једна од оних сувишности које не сметају. Неразумљиво је, међутим, да изостаје пажња синдиката према суштинској обавези послодавца, да редовно уплаћује допринос за обавезно социјално осигурање, без чијег извршења запослени остаје лишен права по основу осигурања по поднетој пријави и при стеченом својству осигураника. То је једна од оних недовољности које сметају.

3. Одмори и одсуства

У уређивању годишњег одмора утврђују се критеријуми за одређивање дужине годишњег одмора, решења о одсуствима претежно су компилација решења из Општег колективног уговора из 1997. године“.

3.1. Да ли је целисходно опредељивање Општег колективног уговора за одређивање одређених услова рада као критеријума за одређивање дужине годишњег одмора

Ако се занемари неспретност у обликовању правног текста у члану 10, која производи разлику између дужине годишњег одмора и броја дана годишњег одмора (дужина годишњег одмора одређује се увећавањем законског минимума критеријумима из закона и овог колективног уговора, а број дана годишњег одмора још и применом критеријума из посебног и колективног уговора код послодавца), мора се поставити питање основаности утврђивања критеријума за увећање дужине годишњег одмора – рада ноћу и рада суботом и недељом. Ова два критеријума односе се на услове рада. Услови рада су законски критеријум у утврђивању годишњег одмора. Свака селекција услова рада као критеријума за одређивање дужине годишњег одмора у (сваком) општем колективном уговору истовремено је, због њене обавезности у уређивању дужине годишњег одмора у колективним уговорима нижег нивоа општости, и њихово вредносно одређивање на штету других услова рада или то може бити. У овом случају се намеће питање који

5 • Службени гласник РС", бр. 22/97, 21/98, 53/99, 12/00 (исправка) и 31/01