Radno i socijalno pravo

Проф. др Јелена Кочовић, др Татјана Ракоњац-Антић, мс Марија Јововић, Могућности и ограничења.., Радно и социјално право, стр. 1-11, ХУ (1/2011)

Табела бр. 1. Основни показатељи развијености добровољног пензијског осигурања у Србији

оказатељ : pout први T 2008. у з квартал одина 08 2009 2010 2011.

Број друштава за управљање добровољним пензијским

фондовима

: 7 10 пензијских фондова 18

10 Број запослених у друштвима за управљање добровољним 196 2 175 пензијским фондовима

Број осигураника - 155.954 | 165.224 Број закључених уговора о чланству 158.461 | 201.600 | 215.704

Извор: Извештаји НБС за четврти квартал 2007. 2008., 2009., 2010. године, и први квартал 2011. године.

166.780 | 169.038

220.451 | 222.659

Просечна старост осигураника је на крају првог квартала 201. године износила 44 године. Око 19% од укупних средстава доприноса односило се на индивидуалне уплате, 30% на уплате послодаваца који су као обвезници уплате својим запосленима уплаћивали средства у пензијски фонд, а око 51% се односило на уплате средстава доприноса преко пензијског плана (то су најчешће велике компаније са великим бројем запослених). Претходно наведене информације указују да су колективна пензијска осигурања веома заступљена. Повољан порески третман доприноса добровољног пензијског осигурања је свакако утицао на ову карактеристику. Максимална неопорезива уплата у добровољне пензијске фондове (на основу Измена Закона о порезу на доходак грађана), од 01.02.2011. године повећана је са 3 894 на 4 343 динара. Послодавци који уплаћују доприносе у корист својих запослених ослобођени су плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално