Radno i socijalno pravo

Наташа Завођа, Улога и значај послодавачких организација у КУ и земљама у окружењу, Радно и социјално право, стр. 111-134, ХУ (1/2011)

послодавце у раду трипартитних тела МОР-а представљали представници привредних комора тих земаља попут Пољске, Чехословачке, Бугарске, Румуније, Мађарске, СРЈ и др.

С обзиром да је био не мали број држава које су имале овако усвојено решење, а те земље су у свом деловању, посматрано са аспекта принципа MOPa, првенствено имале за циљ и подизање опште запослености, искорењивање беде и сиромаштва, настојале су да омогуће друштвени напредак, пристојну и одрживу егзистенцију радника и пре свега омогућавале су прихватљив минимум права синдиката и синдикалних представника, па стога и тела, комитети и органи МОР-а нису правили посебан “проблем" у остваривању заштите права послодаваца које је обављана од стране легитимних државних Привредних комора.

Историјски посматрано социјалистичке земље Источног блока као и земље које су припадале покрету Несврстаних, попут СФРЈ, односно СРЈ свакако су се залагале за принципе који представљају основне стандарде рада и то искорењивање принудног рада, укидање дечијег рада и заштита деце и омладине, подстицале су политику запошљавања, сигурност запослења, поштовани су принципи ограниченог радног времена, материнске заштите и развијање социјалне заштите и свакако слободу синдикалног организовања па се, сагласно томе, може рећи да су најважнији, фундаментални стандарди МОР-а у том историјском периоду били и испоштовани.

Формирана послодавачка организација УПС је заједно са репрезентативним синдикатима активно учествовоала у изради Закона о раду из 2005. године, а пре тога је у духу демократских промена које су се у Србији десиле почетком 2000. године, активно учествовала у формирању првог Социјално економског савета, који је по подршци иницијативи Владе конституисан 2000. године, а потписник испред Владе Србије је био пок. Зоран Ђинђић.

Тадашња државна власт, је била свесна да је велики број важећих закона био у нескалду са усвојеним политичким променама, али је постепено, прво кроз промену бројних закона, а потом и самог Устава 2006. године, стварали су се услови за прихватање извесних демократских института који су у западним земљама били препознати као носиоци друштваених промена, па је тако у крерању демократских промена и у Србији имао велики утицај читав низ невладиних организација, као и почетком двехиљадите године, јака синдикална и послодавачка сцена, допринели су промени политичког и друштвеног миљеа како је уследило.

131