Radno i socijalno pravo

Проф. др Јелена Кочовић, др Татјана Ракоњац-Антић, мес Марија Јововић, Могућности и ограничења.., Радно и социјално право, cmp. I-11, XV (1/2011)

се, при овако ниској просечној нето заради, донела одлука да се изврши уплата доприноса.

На нашем тржишту добровољног пензијског осигурања до сада имамо закључених око 222 000 уговора о чланству (видети табелу бр. 1). Претходно наведен број уговора говори о томе колико је тешко развијати систем добровољног пензијског осигурања у условима ниског животног стандарда, неразвијеног финансијског тржишта, незапослености итд. Према подацима за март 201. године, број запослених у Србији је био нешто мањи од 2 000 000 (што вишеструко превазилази наведени број закључених уговора) а незапослених нешто мање од 1 000 000. Међу незапосленима највише је оних између 25-35 година старости, који очигледно морају прво да размишљају о садашњој егзистенцији. Значајан је и број особа које су пред пензијом а остале су без посла, што представља велики проблем за њихову егзистенцију и егзистенцију њихових породица.

Свакако да Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима даје оквире оснивања и понашања основних субјеката у добровољном пензијском осигурању, а то су: добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, кастоди банке, орган за надзор и контролу итд. Међутим, кључно питање сигурности улагања у условима пољуљаног поверења у финансијски сектор остаје отворено. Цензус за оснивање друштва за управљање добровољним пензијским фондовима је 1 000 000 еура у динарској противредности. Затим, мало је предложених подстицајних мера за прикупљање средстава премија (за сада само доприноси до 4 343 динара имају повољан порески третман).

Систем добровољног пензијског осигурања је добар извор додатне пензијске надокнаде који неће одмах растеретити систем обавезног (јавног) пензијског осигурања. Наиме, појединци који су испуњавали обавезе у јавном пензијском осигурању скоро 30-35 година, имају и права по основу испуњења тих обавеза. Овај систем ће имати утицаја на млађе особе и на њихове будуће пензије под условом да се укључе у систем добровољног пензијског осигурања, али неће имати утицаја на пензијске надокнаде садашњих пензионера. До сада су највише партиципирали запослени у јавним предузећима и иностраним фирмама. Међутим, у условима када је просечна зарада у Србији ниска и када велики број запослених прима минималне зараде, не може се очекивати масовно укључивање запослених у тај вид осигурања. Истовремено, један део добростојећих грађана се већ укључио у неке видове осигурања живота,