Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/201)

израдити акционе планове, како би се предупредили или пак спречили одређени социјални фактори. Изузетак је једино област људских права. Унапређење људских права њихова екстензија на раду и односе на раду именилац је свих активности МОР-а. Ослањање на основна људска права од круцијалног је значаја за нормативне инструменте МОР-а. Људска права дају својеврстан дигнитет и потпору, како деловању МОР-а тако и ауторитет заштите права на раду као фундаменталних људских права. Разлог таквом утицају је, што су људска права, данас, продрла у глобалну свест до те мере да свако њихово кршење проузрокује жустре реакције јавног мњења, које имају за последицу јавну, моралну осуду. Нарушава се репутација државе која је за то одговорна и наноси штете њеном међународном кредибилитет.“

Развој Агенде пристојног рада поставља изазов за ефикасност и „уобичајено пословање“ Међународне организације рада. Односно, унапређење услова пристојног рада изискује подједнако, и континуитет и иновације у раду МОР-а, у разматрању питања из области рада и односа на раду. У спровођењу активности, Међународна организација рада је како у прошлости тако и данас наилазила на одређене проблеме. Ови проблеми, било да су материјалне и формалне природе, у првом реду су везани за прилагођавања међународних стандарда рада стварним потенцијалима држава чланица. За разлику од других сегмената људских права, реализација социјално-економских права наилази на многе законодавне и практичне препреке. Наиме, имплементација међународних стандарда рада, њихов реални утицај на радно законодавство и праксу одређене државе, зависи од њених расположивих ресурса, и то: друштвених, економски, социјалних, институционалних, и др.

Одбор за социјалну кохезију Савета Европе, 2002. године идентификовао је као најважније препреке за остваривање социјалноекономских права: 1) неадекватно уређење права (недовољна прецизност, правне празнине), 2) неодговарајуће праћење и примена (слабости у

6 _— Дабисепрокламована људска права остваривала и де Тасто, предвиђају се три врсте обавеза на страни државе: 1) дужност да ce права поштују (тј. негативна обавеза, илити уздржавање од повреде права, нарочито од аката дискриминације); 2) заштита права (позитивна обавеза, тј. обезбеђење правних услова да се права реализују); и 3) испуњење права (установљавање фактичкихматеријалних и других услова да би право заживело). О томе y: About Rights, Center for Economic and Social Rights, Brooklyn, USA, Wutepxet: http://www. cesr.org/ (2009); u С. Јашаревић, Социјално-економска права, у вези са радом у међународним и европским радним стандардима, Радно и социјално право, бр. 1/2008, стр. 184.