Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, XV (1/2011) I

права – солидарност и социјална правда, који су морални, али и правни, политички, а данас, све више и економски темељи друштвене заједнице.

На кованицама Римског царства стајао је натпис „Фиат Панис“ – „Свима хлеба“, порука, којој није потребно никакво додатно објашњење и која је задржала значај и снагу и у савременом добу. Исто тако, из Старог Рима је пореклом и изрека „Дајте народу хлеба и игара“, која говори о свести да је свим грађанима неопходно обезбедити макар минимум материјалне егзистенције. Међутим, то није било само искуство Старог Рима. И друге државе су у ситуацијама природних катастрофа, суша, поплава, глади, прибегавале отварању царских, односно владарских и властелинских амбара и магаза и делили становништву храну, неопходну за преживљавање.Коначно, у време велике економске кризе 1929, која је изазвала до тада незапамћену незапосленост и сиромаштво, у САД се, први пут, уводе „народне кухиње“, као начин да велики број сиромаћних преживи те тешке дане. Можда су неки од њих то радили из солидарности, односно самилости, али је извесно да су сви били свесни тога да је глад најјачи извор социјалног незадовољства, народних побуна и устанака. Уосталом, историја као учитељица живота недвосмислено потврђује да је крајње сиромаштво и његова најтежа последица – масовна глад, била главни покретач свих побуна и револуција. Може се рећи, посматрајући кроз историјску ретроспективу да је свака епоха, свака друштвена заједница, сваки облик друштвеног уређења имао своје специфичне облике и садржаје социјалних права, а да је падање социјалних права испод одређеног нивоа, било један од најснажнијих детонатора социјалних и политичких превирања и побуна.Оно што се данас, савременим речником економије, социологије и политике дефинише као „социјална права“, називало се у претходним епохама „милост владара“, „акт милосрђа“, што у суштини говори о карактеру система друштвених односа, односно о природи и карактеру односа поданика и господара. Наиме, владар је имао пуну власт над земљом и људима, па је томе био прилагођен и концепт и пракса, онога што данас модерним речником зовемо социјална права. Како се питање њихових права у целини није ни постављало (треба се потсетити да Платон робове дефинише „као алатке које говоре“), онда није ни могло бити речи ни о овом аспекту њихових праваЧак штавише, један број аутора сматра је положај робова у робовласничким античким друштвима у одређеним друштвеним околностима био бољи од положаја најсиромашнијих слојева слободних људи, јер је робовласник би обавезан да храни, облачи

2 Платон: Држава, „Култура“, Београд, 1972.