Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

заштите осигураника, елемент неизвесности није толико изражен. Овде се, наиме, неизвесност све више ослања на релативну неизвесност, а самим тим и на догађаје који се означавају ризиком, а по суштини то ће довести до постепеног преображаја осигураног ризика у заштићени

догађај.

7. Воља и ризик

Кад је у питању воља важи правило да ризик престаје бити неизвестан за ону страну која својом вољом проузрокује његово остваривање.“ Познато је да се не може сасвим отклонити утицај воље на настајање ризика. Бројни ризици, бар у одређеној мери, настају под утицајем воље осигураника или воље заштићеног лица. Но, овде треба указати да је битно да ризик није настао искључиво под утицајем воље осигураног лица. У социјалном осигурању постоје одређени ризици на чији настанак осигураник не може да утиче, односно не може да спречи њихов настанак (старост, смрт). Неке ризике не може ни да изазове (старост). Међутим, треба рећи да постоје и ризици који настају искључиво вољом осигураника (нпр. рођење детета и материнство, као ризици којима се повећавају трошкови породичног буџета).

8. Социјални случај и последице

С обзиром на последице које производи, социјални случај подразумева и несрећан и срећан догађај. Он се најчешће појављује као несрећан догађај.“! То и јесте разлог да се за његово означавање употребљава и термин „несрећан случај“ или „социјална незгода“. Овим терминима се указује да он изазива такве последице које су за човека непожељне, кобне, несрећне (нпр. болест, инвалидност, смрт, незапосленост). >> Међутим, као што је већ речено, догађаји за појединца могу бити и

срећни, што значи да могу изазвати по њега жељене последице, чинити га радосним, задовољним (рођење детета, материнство, старост). Но, и жељене последице намећу појединцу одређене терете и тешкоће. М. Ступар напомиње да је управо из ових разлога одбацио употребу термина као што су: „социјална незгода“, „несрећни случај“, „социјална несрећа“ и „социјални ризик“ и прихватио термин „социјални случај“ који покрива како будуће и неизвесне догађаје, тако и већ реализоване догађаје, срећне

30 _ П.Шулејић, op. cit., erp. 72.

31 P. Durand, op. cit., erp. 14.

32. Д. Лакићевић, ор. сп., стр. 20.