Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

суспензија или ограничење рада, позив у војску); 2. догађаје покривене мешовитим давањима – санитарним и економским (несрећа и болести). И на крају, с обзиром на економски терет ризици се деле на: 1. догађаје који терете само зараду (смрт, инвалидност, старост, незапосленост, суспензија и ограничење рада и позив у војску); 2. догађаје који повећавају потребе (дужност издржавања чланова породице); 3. мешовите догађаје, који истовремено терете зараду и повећавају потребе (несреће и болести). Равнић наглашава да класификација ризика има своју практичну страну. Она се огледа у чињеници да се за два или више ризика, ако су по настанку или природи слични или сродни, може организовати грана социјалног осигурања на истој управи и једном систему финансирања."

Коришћена литература

Александар Балтић, Милан Деспотовић, Основи радног права Југославије, Београд, 1981.

Антон Равнић, „Осигурани ризик“, Наша законитост, бр. 9/1976.

Борислав Т. Благојевић (ур.), Правна енциклопедија, Београд, 1979.

Душан Лакићевић, Увод у социјалну политику, Београд, 1980.

Михаило Ступар, Социјална политика, Београд, 1960.

Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, треће издање, Београд, 1980.

Милосав Милосављевић, Социјална сигурност у самоуправном друштву, Београд, 1984.

Милутин Срдић (ур.), Економски лексикон, Београд, 1975.

Предраг Јовановић, Радно право, Нови Сад, 1993.

Предраг Шулејић, Право осигурања, Београд, 1973.

Ратко Пешић, Радно право, Београд, 1966.

Paul Durand, La nolitique contemporaine de sécurité sociale, Paris, 1953.

Jean-Jacques Dupeyroux, Xavier Prétot, Droit de la sécurité sociale, Paris, 1990.

Francis Netter, La Sécurité sociale et ses principes, Paris, 1959.

Maria Kalenska et al., Cekoslovenske pravo socijalniho zabezpeéeni, Praha, 1986.

37 Љла., стр. 51.

16