Radno i socijalno pravo

Проф. др Невена Петрушић, Повереник за заштиту равноправности улога, надлежност... Радно и социјално право, стр. 19-36, ХУ (2/2011)

произвео стање супротно забрани дискриминације, а то стање још увек траје. Пошто је узрок тако насталог противправног стања неко понашање дискриминатора (радња или пропуштање), постоји потреба да дискриминатор предузме радњу како би се елиминисао извор дискриминације. Овом кондемнаторном тужбом Повереник тражи од суда тражи да туженом наложи да изврши једну или више радњи којима ће одстранити (уклонити) пендентно стање дискриминације. Захтев за уклањање дискриминације садржан у тужби је реститутивни антидискриминациони захтев, који се истиче након извршене дискриминације, а његов циљ је да се уклони произведено стање дискриминације, односно да се ситуација врати у стање у којем се налазила пре повреде права на једнако поступање. Повереник је дужан да у тужбеном захтеву којим тражи уклањање дискриминације прецизно наведе радњу, односно радње на чије предузимање тужени треба да буде осуђен, :5 будући да се њиме, као и сваким другим тужбеним захтевом, мора тражити пружање правне заштите прецизно одређене и конкретне садржине." Сагласно томе, Повереник је дужан, опредељујући садржину пресуде коју од суда тражи, да прецизно наведе које то радње тужени треба да предузме ради отклањања стања дискриминације јер ако то не учини суд га ће, поступајући у складу са правилима процесног права, позвати да у одређеном року отклони овај недостатак. Уколико тужилац не поступи по налогу суда, сматраће се да је тужба повучена, а ако врати тужбу без потребне допуне, тужба ће бити одбачена, 33

16 Антидискриминационим нормама није могућно, по природи ствари, именовати и ближе одредити које су то радње чије предузимање може отклонити стање дискриминације, као што није могућно таксативно набројати све акте дискриминације. У сваком случају, то мора бити нека радња која је подобна да се њеним предузимањем отклони стање дискриминације. Сагласно томе, радња може бити фактичке или правне природе, тј. може се састојати извршењу неких телесних аката или у предузимању неких правних аката. Понекад ће бити потребно да суд осуди туженог на извршење већег броја радњи само фактичке, само правне или и фактичке н правне природе. С друге стране, радња може бити такве природе да је може извршити не само тужени дискриминатор, већ и било које друго лице (заменљива радња) или радња коју може изршити само тужени дискриминатор (незаменљива радња). Ово разликовање нема посебан значај с аспекта одлучивања о основаности тужбеног захтева, али је од изузетног значаја у поступку принудног извршења одлуке којом је усвојен захтев за уклањање дискриминације јер се радње принудног извршења обавезе туженог дискриминатора, па и сама могућност извршења, знатно разликују у зависности од типа радње на чије је предузимање он осуђен.

17 Чл, и 187. Закона о парничном поступку, „Сл. гласник РС“, бр. 125/2004 и 111/2009.

18. Чл. 103. ст. 4. ЗПП.

32