Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

Усавршавање је тијесно везано за многе институте Радног права па се у том контексту јавља као веома битно за свако запослено лице. Питање стручности и способности радника постаје пресудно код заснивања радног односа, отказа уговора о раду и код неких облика дискриминације и конкуренције на раду. Тако, већина послодаваца приликом заснивања радног односа, као посебан услов, предвиђа претходну провјеру радних способности кандидата или закључивање уговора о раду у форми пробног рада.

Право на стручно усавршавање, иако признато у бројним правним међународним и унутрашњим актима, често се тешко остварује. Само неки од разлога тешког остваривања овог права су немотивисаност радника, недостатак финансијских средстава, условљеност потребама послодавца, неразвијена свијест о нужности сталног усавршавања, недостатак квалификованог наставног кадра и др. Када је у питању наше окружење сматрамо да би најприје требало младим људима указати на значај образовања уопште и путем професионалне оријентације још у основним школама развити мотивацију за одређене области интересовања. Такође је неопходно употпунити правну регулативу у погледу права радник на усавршавање путем колективног преговарања. Чини се да је у нашим условим стручно усавршавање више обавеза него право запосленог, с обзиром на то да се усавршавање законским путем условљава интересом послодавца. Ако се овој чињеници дода и то да животни стандард раднику (у највећем броју случајева) не дозвољава усавршавање на сопствену иницијативу као и то да се послодавци још увијек тешко одлучују да своја средства у већој мјери уложе у хумани капитал, онда постаје јасно да се радници налазе у неповољном положају када је у питању остваривање пава на стручно усавршавање.

Коришћена литература:

Александар Николић, Самоуправни односи, Савремена администрација, Београд, 1982, стр.260.

Александар Балтић, Основи радног права Југославије, Друго издање, Савремена администрација, Београд, 1963, стр.286.

Боривоје Живковић, „Отказ уговора о раду због незадовољавајућег вршења посла“, Радно и социјално право, број 1/2008, стр.336.

Боривоје Шундерић, Право МОР-а, Београд, 2001, стр.180-184.

Бранко А. Лубарда, „Начело конкуренције у области радног права“, Скрипта за радно право, УДГ, Подгорица, 2009, стр.50.