Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, cmp. 1-18, XV (2/2011)

до израза: економски ризик, социјални ризик, политички ризик, ризик осигурања итд. Ово омогућује да се приступи одређивању појма ризика у економији, праву, осигурању, социјалном животу, итд.

Само језичко значење ризика указује да је он једна опасност која је усмерена (уперена) према људима и материјалним добрима. У свим сферама људског живота постоји велики број ризика. У друштвеном смислу, ризик се односи или везује увек за неки друштвени догађај који настаје у друштву и изазива одређене последице, и то, најчешће штетне последице. Вероватно да је ово утицало на организовано друштво да почне да се брани од ризика, како од последица које су наступиле, тако и од последица које будући догађај може да изазове. Но, друштво се не осигурава од свих ризика, с обзиром на то да ризици немају исти значај са становишта последица које производе. Осигурава се само од оних ризика за које друштво сматра да су на датом степену развоја значајни. Треба, дакле, имати у виду да сваки ризик, био он социјални, економски или други, није истовремено и осигурани ризик. Ово, управо, због тога што друштво нема интереса да све ризике осигура. Осигурани ризик јесте само онај догађај коме је правна норма дала то својство и за чије наступање правна норма везује одређене последице. Ризик је, дакле, опасност која прети имовини или лицу од наступања неког догађаја. Он, дакле, значи могућност наступања догађаја.

Догађај који се осигурава, с обзиром на последице које производи, назива се осигураним случајем. Према члану 898. Закона о облигационим односима, предмет осигурања је осигурани случај. Осигурани случај јесте догађај с обзиром на који се закључује осигурање, а који мора бити будући, неизвестан и независан од искључиве воље уговарача. Међутим, треба истаћи да сваки осигурани ризик не мора постати и осигурани случај. Дакле, опасност од наступања одређеног догађаја може остати само на нивоу апстрактне опасности.

Овим законским елементима неки писци додају и елеменат којим се указује да је реч о штетном догађају. Међутим, у вези с овим елементом постоје схватања која указују да осигураник најчешће због наступања осигураног случаја (догађаја) претрпи штету, али, да то није својствено свим врстама осигурања. Ризик је евентуалност и односи се према штети као узрок према последици.“ Као пример догађаја чијим наступањем се не наноси штета, наводи се код осигурања живота случај доживљења. Да ли овај догађај, из разлога што спада у групу срећних

5 Предраг Шулејић, Право осигурања, Београд, 1973, стр. 70. 6 Ibid.