Radno i socijalno pravo

Проф. др Александар Петровић, Незапосленост као привремена појава или као судбина2, Радно и социјално право, стр. 1-14, ХУЛ (1/2012)

Нема потребе доказивати да је незапосленост данас озбиљан друштвени проблем, који је изузетно заоштрен. С тога је у расправама о незапослености тешко успоставити и одржати став доследне вредносне неутралности: незапосленост није технички проблем, нити је интересно неутрална друштвена појава. Напротив, незапосленост овде и сада јесте проблем у чијем разматрању није могуће ставити у заграде властиту визију онога што се прећутно или изричито сматра добрим, нормалним и барем једино могућим, пожељним друштвеним стањем, или, пак, у најгорем случају једино подношљивим стањем.

Il

Могуће је направити низ елементарних констатација о незапослености у нашој земљи, које су искључиво дескриптивне природе.

1) Незапосленост има данас обележја праве масовне друштвене појаве. То је појава„која, по броју службено регистрованих лица која треже стално запослење, данас погађа милион, ако не и нешто више од милион особа. То остаје масовна појава и онда кад се изврше неке евентуално потребне корекције и кад се изврше – како се то данас понегде препоручује – овакве или онакве манипулације са службеном дефиницијом незапослености, укључујући и оне које одступају од дефиниција Међународне организације рада. Исто тако, незапосленост не губи ништа од своје изразите масовности ни онда када се службени подаци о данашњој незапослености гарнирају подацима о томе колико је радних места код нас отворено од 1990. или неке, давне године до данас. Наиме такви подаци ни са становишта друштвене ситуације, ни са становишта људи, које погађа неапосленост не постаје мања и лакше подношљива, а њене укупно негативне последице блаже због тога што је у ранијим годинама било веше запослених и мање назапослених. Тај аргумент има исту ону тежину коју данас има аргумент да се данашњи незапослени разликују од незапослених с почетка 90-тих година.

Манипулације дефиницијом незапослености и гарнирања оне или ове врсте не могу смањити број људи без запослења, који данас траже стални посао, већ само мого поправити службену слику размера у којима незапосленост данас постоји у нашој земљи. Међутим, не могу постој ећој незапослености одузети обележје одиста масаовне појаве. Разуме се, још драстичије су размере масовности ако се узму у обзир сви они који су