Radovi iz fiziološkog zavoda

88 БРАНИМИР МАЛЕШ

20.VIIL. 1859 21.VIIL. 9,0 29. VIIL. 8,8 23.VII 9,0 24 У, 8,6 25.VIIL. 8,9 26.VIIL. 8,4 27. УШ. 9,1

И овога огледа видимо како се, методом задржавања животиње у једном малом простору, осцилације у потрошњи ублажују већ после пар дана. Тиме се у многоме олакшава изучавање потрошње у нормалне животиње и разних утицаја на потрошњу. И ако ово претходно одређивање граница у којима варира потрошња једне нормалне животиње захтева рад од неколико дана, оно ипак треба претпоставити Уеј55овом методу анестезије. За време анестезије потрошња непрекидно опада до извесне границе те се одједном у бржем темпу пење. Граница опадања зависи од јачине анестезије. Услед тога вредности добивенке овим начином не можемо узимати као основ даљних испитивања. С друге стране кривуља је потрошње у функцији температуре анестезиране животиње знатно блажа од кривуље нормалне животиње.

Закључак

Да би могли с успехом изучити гасовите размене било у нормалне жабе било у жабе која је подвргнута извесним физиолошким или еколошким утицајима, претходно је потребно што тачније одредити величину гасовитих размена нормалне жабе која се налази у нормалним еколошким приликама. А како су величине тих гасовитих размена веома не: постојане, варирајући од часа до часа, потребно је, изучавајући дуже времена потрошње појединих жаба, одредити границе тих варирања. После дужег искуства нашао сам да се те разлике у потрошњи нормалне жабе држане у аквариуму смањују од дана у дан, док се коначно не дође до једне приближно сталне вредности. Тек тада, упознавши се и са сред“ њом потрошњом индивидуе и са крајним границама те по. трошње, можемо подвргнути жабу било коме чиниоцу који утиче на њен енергетски промет.

(Физиолошки Завод Филоз. Фак. Београд. Университета).