Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 839

предадоше (на Усековање). Оно неколико Маџара, што бијаху ту, Сулејман, сматрајући их као туђинце на овом месту, погуби; а СОрбље, пошто им главну цркву прометне у џамију, насели у Цариграду и близу њега село „Белиград“. Уз Београд предаду се Турцима и Купиник, и Барич, и Сланкамен и Карловци; а још по прелазу Ахмед пашином код Шапца — Митровица и Илок. —

Али је Сулејманову душу у ово време више забављао Родос. Он дакле у Београду остави око 8000 јаничара са 200 топова, у Шапцу 20 топова; за оправку пак тврђаве београдске Шабачке и Авале преко 21000 амо доведених Влаха, а у Србији, — над Угарском мотри око 40000 војске, па се — врати у Цариград.

Но олуј, који се био Угарској напоменуо, није прошао, него се само позабавио.

И ако је Рим папа Клеменс УП, који је, пропашћу Јоханита на Родосу потресен, опасност од Турака најживље схватао, — позивао све европске владаре на заједнички отпор против Мухамеданства, то је опет краљ Француски Франц [, потајно нукао Сулејмана, да на Угарску завојшти, те да тамо одмами опасног му ривала, Карла У.

Но Сулејман и без тога није заборавио на свој завет.

На Ђурђевдан 1526 крене се Сулејман из Цараграда, са 100000 војске и 800 топова. На Константина и Јелену стигне му у Дренопоље и беглербег Анатолски са силном коњицом. Беглербег пређе Балкан на Златици, а султан са главном војском на Маркова врата. 29 Маја састану се обе војске на Средачком пољу (Софија), а 9. Јуна, падне цела војска на Добрич на Мораву (Ниш).

Велики везир Ибрахим паша (потурчени Грк, — син једног лађара из Парге), крене се одатле у предводницу, на Видовдан стигне у Крушевад, у очи Петрова дана,