Ratnik

842 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

и Черевић, Сотин и Вуковар, и Сулејман стигне на велику Госпођу у Осек. Одмах се одпочне и мост на Драви намештати (од понтона, 220 метара дуг) и 28. Августа, већ је сва војска била на левој обали Драве, и пошто за собом мост поквари упути се равници Мохачкој. Напред је ишао санџак смедеревски са 4000 оклопних коњика, као првоборница, за њим велики везир с румелијском војском и 150 топова, иза њега Беглербег анадолски с другом половином артилерије, и најпосле султан, с јаничари и гардом. Заступницу је чинила босанска коњица.

Краљ је стигао у Толну на Преображење. Поступице стизаше и племићи са својом војском. Држећи се својих привилегија племићи нису хтели да се боре другаче него заједно са краљем, те је с тога п Лудвик морао напред, и ако су многи световали, да земаљског господара нетреба, излагати опасности.

19. Августа стигне и краљ у Мохач. Војске је свега било 27000, од чега 13000 коњика. и свега 90 топова. Државни канцелар, епископ сремски, Бродарић, наваљиваше на сваки начин, да се битка одложи, док јача помоћ стигне, или бар док недође Запољац, који јављаше, да је већ код Темишвара, и да води доста и поуздане војске. Племићи пак говорише. да се битка, која је сасвим ситурна победом, никако неодлаже, на које наваљивање најпосле пристане и Томорац, — главни заповедник за, ову битку.

И тако племићи обрлате, тако рећи присиле краља, и Лудвик се одлучи за битку. У истом ратном већу усвоји се и предлог Пољака Гнојенског „да се цео убојни ред огради колима, па иза грудобрана и опкопа Турке дочекати.“ Овај предлог огласи као врло добар и Павле Бакић, пошто се изјасни, „да је он у Азији био у три велике битке, које је Сулејман против својих противника