Ratnik

848 НАУЧНИ И поуЧНИ ДЕО

Београд. У Београду га дочека србијанска и кримска, а у“ Осеку босанска војска, свега дакле походна војска, пе тив Беча нарасла је преко 250000.

У Нишу дочекају Сулејмана, поново Фердинандови посланици Ламберг и Ногарола, а у Београду француски Рензон.

Главна колона крене пут Шапца, па преко Осека, Беловара на Кисег. Сва места на овоме путу после мањег и већег отпора буду савладана; али Кисег брањаше јуначни Никола Јуришић са 700 посаде леонидски. Јуриш је ишао за јуришем. На 19 места зидови беху већ поткопани и бреше бијаху по 12 метара широке, — и _ опет Јуришић одбије позив на предају. Иза тога Турци одпочну нови јуриш, и већ се лепршаху турске заставе овде онде на зидови града Кисега, а још један напор посаде и овај напад одбије. Но снага ово мало јунака беше већ сва изнурена, и муниција сва истрошена. Онда тек рањени Јуршшић прими понуђену капитулацију, и бој престане, ал да Турци и опет Кисег непоседну.

Међутим Шопрон се преда без отпора.

За то време у Бечу се искупило око 24000 немачке војске под пфалцграфом Фридрихом, око 13000 Аустријанаца, 8000 Чеха, 12000 нидерландских солдата и немачких војака, 11000 Италијанаца и 8000 СОпањолаца, —_ свега на 76000 војске од чега 11000 коњика.

Сулејман, сећајући се пређашњег свог покушаја, (1529), а још у ово доба године (Септембар), кад му и храна скоро дотрајала, није налазио за упутно, да се у коштац хвата, с овом војском, у толико пре, што му Орбљи и Хрвати кретаре с леђа и секу довозе. С тога заповеди да се одступа но кроза Отајарску. |