Ratnik

БИТКА. НАПРСАО ПРУСКИ ГЕНЕРАЛШТАБНИ ПУКОВНИК

Шере.

Навикнути смо, да ратну вештину делимо на стратегију и тактику, а ову последњу на основну и употребљену. Сваки војник разуме ове изразе, и ми смо далеко од тога, да се враћамо на, срећом, савладану жудњу за деФинисањем, шго, свом снагом, хоће да издваја појмове, који се ипак у практици, стопу у стопу, један с другим сливају. „Стратегијски“ развој једне војске неда се ни замислити (без „тактичних“ призрења, а „тактично“ вођење трупе у битки зависи увек од „стратегијских тренутака. — Но ипак овакво делење појмова неопходно је нужно, па и ми га требамо, те да будемо разумљиви. Џри том за разлику горњих појмова ми узимљемо најспољније знаке и велимо дакле: Стратегија води трупу 9 топовску ватру, а тактика у тотовској ватри. Али из узрока, које ћемо одмах овим истим путем извиђења, изложити, ми би желили јошт једну разлику, а то, између „тактике“, _ која води трупу у пушчану ватру и оне, која је води у пушчаној ватри. Но у напред примећујемо, да би желили, да се ова „пушчана ватра“ исто онако разуме, као што су стари дефинитори подразумевали њихову „топовску ватру“, која дели стратегију од тактике, — да ми дакле немислимо, да на 8000 од непријатеља престаје стратегија, а на 1500 кор. опет „виша“ тактика.