Ratnik

366 НАУЧНИ И поучни ДЕО

Ту је н. п. „стратитијско“ основно начело имати што надмоћнију масу у решивом моменту, кога се морају држати и бојна и борно вештина, ако их јединачни строј неби одвео на распарчавање. Ту је тактички закон, да се број цељи ограничи, који ни стратегија ни борна вештина несме изгубити из вида. Ту је борни аксиом: ода се за постављену цељ цела снага уложи — аксиом, који осуђује полутанску стратегију или полутанску вишу тактику.

И каквих ти јошт примера нема.

(ве ово показује нам, да битка захтева подпуну ратну вештину од сваког вође.

Неможемо рећи: војсковођа је стратег, генерал је виши а четни командир нижи тактичар, ма да у извесном степену сваки од она д чиниоца код једног или другог од ова три заповедника мора имати своје првенство. Сва тројица морају знати о ратној вештини и умети њоме да рачунају. Тамо да ништа незахтевају, што други немогу извршити, а овде да се према приликама, покоравају моментано важнијим условима и захтевима других.

Кад је то тако, онда лајмо важност у војсци овоме правилу: Ко хоће да се зове вођа у војсци, тај мора имати научне основе вештине. (С тога говоримо младим официрима о страљегији и тактици пре, но што постану првоступно самосталне вође.

Кад младом официру неби било потребно да ово разуме јошт у првим хијераршијским степенима предвођења трупе, било би зајиста боље, да се у непосредно више тајне посвећује тек са поступним пењањем у хијерартији. Али млађи вођа — и ко зна, како данас то може доћи и најмлађем — треба да има такође бар општа, знања и о оним стварима, које су ван његове свере, не само зато, што јеониу најмајушнијим околностима