Ratnik

РАВЛИЧНОСТИ

аи

Физиологија бојног поља. Инглеска новина „Ра!- Мај тале е“ пише:

Војници признају, да — ма колико човек храбар био — онај утисак, који се осећа првог четврт часа-борбе, није баш најугоднији. Французи имају да благодаре за своју слепу храброст названу: „јитта јтапсезе“ — највише томе, што им млада војска првог у, часа борбе, неможе да буде хладнокрвна и мирна, него мора својој узрујаности да даде одушке, те јуриши као олуја и порази непријатеља бајонетом.

То је било лепо и добро за оних времена, док су се војске бориле на кратко одстојање; но сад, где пукови и бригаде наступају у разсутом поредку, изтурујући преда се стрелце на Фронту од неколико километара, несме војник ништа друго, но пуцати и сљедовати знаку трубе. Десет минута после почетка борбе, дим је покрио бојно поље тако, да војник невиди више ништа и само у маглу пуца. То је тренутак кад јунак војник треба да мирно и ладнокрвно свој задатак обавља, кад је минуло прво дрктање "живаца — проузроковано зујањем куршума, — кад је већ прегорела туга за погинулим другом, и кад стисак у срцу и суша у гуши — које нису ништа друго до животињски осећај за лично очување, — уступе место веселој раздражености и жељи „да се напред иде“. — Но ето сад, — сад ће труба жељно очекивани знак дати, а официр из густог дима изскочити, сабљом у руци и са „напред браћо“!

Лако се догоди да се истог часа и код непријатеља исти знакови дају, јер је тежња у почетку борбе, код обе војске иста, — та — што пре у очи се загледати. Уз то напредовање топови, — са извесног одстојања позади пешадије, — непрекидно пуцају, ђулета зује преко глава стрелаца, а војник се све боље и боље с њима упознаје и пријатељи; сматрајући их као тице злогласнице за непријатеља. —

Критичан момент настаје, кад пешадијске колоне приспију на доват топовске ватре. Ово се може догодити ненадно, било, да се пук или бригада креће по наредби на неку тачку, ђе киша од граната пада; било да се непријатељска артилерија на неку згодну, доминирајућу тачку примакла и ватру сипа. У таковим случајевима треба пешадију што брже из ватре у заклон повући, јер само једно ђуле, које прене у средини колоне, поремети ред,