Ratnik

ПУЦАЊА НА ВЕЛИКИМ ДАЉИНАМА 1003

200—400, беху приморане да напусте своја места онда, кад стрељачки ројеви наши држаху положај најупорније.

Видело се дакле у нашим бојевима са Турцима, да је било прилика теренски такови, гди је ватра противничка, била убитачнија на подпоре и резерве позади постављене, но за стрељачки низ. |

Овакови и овоме подобни појави навели су државе на нуждност, да изближе испитају својства пешачке ватре на разним одстојањима. Тако су Французи у логору шалонском испитивали резултате плотунских паљби са више метака, извршених на један нишан, а разним одстојањима. Но писац овог чланка пренео је ово испитивање и на терен разностручни, обратив особиту пажњу на путању зрна пушчаног и оне прилике, у којима путања зрна додира профил терена у половини висине једног човека те тиме даје метцима убојним моћно дејство на противника, који је ивицу виса посео, а у исто време и на подкреплења, подпоре и резерве, које бајаги у заклону стоје.

Чланак је пун поуке и заслужује озбиљну штудију; пошто питање о ватри на даљем одстојању, обделава, са практичке стране, показујући начин, како треба испитивати и користити зељмиште и ватрену дисдиплину, те да се надмоћност ватре, било у нападу било у одбрани постигне; а надмоћност је ватре у сајузу са маневрама кључ данашњих успјеха.

а