Ratnik

1036 РАЗЛИЧНОСТИ

довољно, с тога их ваља потстицати на читање војних списа, нарочито хисторијских. Сва г.г. оицири истина, још у ученим заводима добили су основе војне, који су довољни за ниже чинове у војсци, али сваки од официра треба да се стара па и нада, да ће касније заузети већи цоложај у војсци, као: пуковог командира, начелника дивизије, па и виши, а за та места није им довољно оно знање што су га добили у заводима, па с тога, да би с коришћу за службу могли заузимати виша места, нужно је да сваки од њих, за време службе прионе да се војнички образује. Најбољи пак начин ва то, јест — читање, и изучавање војне историје, као: војне наше домовине 1812. и новијих: Италијанске 1859. Аустре-Немачке, 1866. Француско-Немачке 1870.—1871. године, и последњег рата с Турском. Тек сталним и брижљивим изучавањем ратних историја могу се спремити за војни позив, и тада никакав догађај у рату неће им бити изненадан, кобан: но ће из најтежих и најзамршенијих прилика изићи са чашћу. ·

За читање ваља избрати главне списе с целим бојевима, а не ограничавати се на засебне брошире енциклопедијског карактера, којом приликом нетреба губити из впда подробности из којих се често изводе поучни примери.

Тако. исто препоручујем да се занимају изучавањем војни и они официри, који су већ лично учествовали у рату, пошто сопствено искуство, због разноврсности војних догађаја, није ни близу довољно за то, и само изучавањем ратне историје они могу да попуне свој недостатак. Колико је важно изучавање ратне историје, види се из примера гди су људи, који нису нигда били у ратовима, но који су пажљиво изучавали борбе на картама, кад су, као позвани, ступили у рат, потпуним успехом руководили војним операцијама и при најразноврснијим и најтежим приликама излазили као победиоци. Они су тада били руковођени не искуством, или књижевним правилама, но јасним и коректним схватањем војних операција, које су прибавили брижљивим изучавањем ратне историје у мирно време.

Начелници части нека се састарају, да се у свима књижницама нађе за читање г. г: официра по неколико списа о напред поменутим војнама.

ПРЕВЕО

Милутин Степановић