Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 957

Колико је год велика стратигијска вредност ове пруге за одношаје измеђ Орбије и Крашова с Ердељом, толико је исто замашан и значај њен за Функције Баната и доњег подунавља. |

Године 1887 седне на угарски престо даровити, одважни и предузимљиви чешки краљ Сигмунд, као муж Марије, јединице умрлог угарског краља Лудвика [. Земље и државе, које су биле измеђ турске државине и Угарске, Босна, Србија и Влашка, већ небеху више државе самосталне, него, и ако још са својима владарима, ал освојном султану Бајазиту, подложне, — те се већ осећало, да поносита Угарска, у очима западних Хришћана, први бедем према Мухамеданству, на својим границама додира се с аравијским Фанатизмом ових азијских дошљака.

Још 1892 један пут, па 1395 и по други пут покушаваше одважни Сигмунд, да „муњу“ Бајазита од својих граница удоли; ал оба пута без успеха.

Тодине 1896 испадне Сигмунду за руком да придобије јаких савезника. 1000 Француских витезова и 6000 најамника водио је конетабл Француски херцег Невер, с којим бијаше и Куси (Сопсу) онда најбољи војвода хришћански, и с њима цвет Францускога племства. Осим ових дође у помоћ Сигмунду кнез од Палца, и гроф од Хохенцолерна, с многим немачким витезовима, Филиберт Наљак, староста родоских Јоханита, и најпосле Мирче кнез влашви са својом војском, —- тако, да је целокупна, војска Оптмундова могла имати 130000 људи.

Седамдесет бродова с вином, брашном и зоби пловило је од Беча Дунавом, а савезна војска од Будима крене почетком Септембра, па уз Тамиш и низ Бјелу и Черну сиђе на Дунав код Оршаве, и ту га преброди.

Ова војска „обележила је свој пут кроз Србију пљачкањем и пустошењем“, и уђе у Видин, # кога су ме-