Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 959

тако и „вероломни“ Мирче. Сад ступи напред центрум Сигмундов, Херман Циљски са Стајарцима, краљевски палетин Горјан (Гара), и кнез од Пеалца са Баварци. У неодолевном налету ових јунака јаничари на мах устукнуше назад, па и спахије већ се почну колебати, — кад у најодсуднијем тренутку укаже се вазал Бајазитов Стефан Лазаревић са 5000 „јунака“ Срба. Овде сад није помагало никакво јунаштво, свака је храброст била већ малена, и гроф Циљски једва само толико успе, да краља Сигмунда, који је дошао био у највећу опасност, из окршаја. спасе на једну лађицу, којом је низ Дунав с тешком муком на ушћу Дунава дочепао се у помоћ њему пошле млетачке Флоте, те је преко Цариграда и Дубровника доплео у своју домовину.

Ал је на бојишту остало мртвих самих Турака 60000!

Кнез од ПФалца, херцег Невер и млоги још витезови Француски, који заробљени беху, пошто су својима очима гледали, како Бајазит на бојишту погуби 10000 заробљених Хришћана, — буду откупљени са 200000 дуката!

Но није ово био једини ред, да се европски хришћани служише овим путем у својим борбама против Турака, чија моћ бијаше из дана у дан све већа.

После срећног похода, који у слоги извршише природни савезници Србљи и Угри с јесени 1443, сва је Еврона добила поред досадање воље још и поуздања, да се Турцима може доскочити, ако се буде радило слошки. Краљеви Француски, инглески и спански нудише и подстрекаваше Турцима граничног краља угарског, да одпочети рат с Турцима настави, а они ће му помоћи послати. И посланици папин, млетачки и ђеновански обрицаше, да ће својом флотом заузети Дарданеле и Бело море, те да одсеку Азију од Европе. И надаше се ничему мањем, него да се иде право на Калипоље, и да се Турци из