Ratnik

976 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

Замислимо сад да је линија БФА хоризонтална, а да се терен (земљиште) диже тек код тачке А. Тад се оне полувисине човека јако приближују тачки фФ и долазе у ас пу две. Опасна зона дакле сведена је на отстојање а.

Отуда сљедује:

1.) Да, при гађању одозго на ниже на земљишту хоризонталном, опасна зона у толико мања бива на свакој даљини гађања, у колико је почетна тачка гађања (т. ј. она где је стрелац) узвишенија:

2.) Да таково гађање даје побојне (или забадајуће) метке (је аг Псћапф) и да даје мало рикошетних метака;

8.) Да је овде суштаствено да се отстојање још тачније оцени него на земљишту хоризонталном, и да метци који су намењени ланцу (низу) не достижу ни поткреплења, ни потпоре, ни резерве и обратно.

Гађање одоздо на више. = При тађању одоздо на више, тачка где падају зрна понајчешће не одговара отстојању које је диоптером опредељено. Код овог гађања, угао теренски (угао узвишења цељи или нишана) додаје се нишанском углу, те се тиме добија угао пуцања много већи него што би био кад би се. пудало на земљишту хоризонталном. Ако су у сл. (. н. пр. отстојања Т Фи Т Ф равна 500 метара, а висина тачке Ф' над хоризонтом ТФ, ако је 80 метара, тад имамо у оба тађања углове АТфи А Т Ф' равне. Али при гађању Т Ф', угао теренски Ф Т Ф додаје се углу нишанском А Т Ф да би се добио цео угао пудања А ТФ, који одговара већој даљини.

Угао А. ДЈ Ф (види таблицу 16 10). _ 111 Угао теренски (узвишења) од 30 метара на обод метара = |____- = 258

Угао пуцања одговарајући даљини од 1.200 метађеи (и = _ ____.- __~__ о