Ratnik

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО 5

мену, око половине 1Х. века, ратовали су и Срби и Хрвати са Бугарима, и то прво Срби, па потом Хрвати. У оба случаја Бугари беху одбивени. У овом су веку Хрвати сем тога неколико пута ратовали са Млетцима, а једном су за њихов рачун ратовали и у Италији.

Око 875. године Хрвати се ослобађају франачке врховне власти, с тим да је после три године замене византијском (878. године).

879. године Хрвати приступише потпуно Риму. Благодарећи тешком положају Византије и тешком положају Папе, 880. године, Хрватска поста потпуно независном под кнезом Бранимиром, с тим да Византија задржи под собом далматинске градове и отоке. |

923. године далматински градови и отоке беху предати Папи, а овај их предаде на управу хрватском, тада још кнезу, Томиславу. Све је ово учињено, да би се придобио Томислав за борбу против Бугара. Тада је баш Бугарска била у напону своје снаге. После ратовања од неколико година она 924. године прегази Србију и допре до граница Хрватске и Неретве. — 926. године бугарски кнез Симеун удари и на Хрвате, али та ови тукоше. Симеун умре 927. године, а са њим поче слабити и моћ бугарске државе. Мађари се одмах место њих угураше у Срем и источну Славонију, уместо да су то тада Срби и Хрвати учинили. Истина и Срби се тада, по тадањем обичају, уз припомоћ Византије ослободише Бугарске (931. године — после 7 година ропства). 949. године беше грађански рат у Хрватској, а острва и Неретљанска област одвојише се од Хрватске, као и Босна која дође у оквир српске државе подЧаславом. Дакле, у место да се сада, кад су већ дошле једна сдругом у контакт, сједине, оне из племенске суревњивости својим

поступцима ту суревњивост и јачају. — 960. године Часлав умре; Србија поче слабити и 971. године потпада под Византију. — 976. године Самуило ствара снажну македонску др-

жаву, којој потчини Србију, Босну, Срем, Дукљу, Требиње, Захумље, Неретљанску област и допре до Задра. Византија, која је и сама била у рђавом односу са Бугарском, тражила је савезника и у Хрватској, и, да би је задобила, она јој за ту услугу посла краљевске знаке, те тако Стјепан Држислав би крунисан као први Краљ Хрватске и Далмације, јер јој уступи на управу и далматинске градове. Колико је то била чиста форма, види се из тога, што хрватски владар 1018. године, т. |. после 22. године, када Византија свлада Бугаре и покори Србе и дође у Срем, похита да добровољно призна врховну власт Византије. Око 1045. године Византија угуши покушај Хрватске да се ослободи њене врховне управе. Око 1060. године Хрватска