Ratnik, 01. 04. 1921., S. 73

68 РАТНИК

вима; према томе, једини где су се озбиљна средства брзо могла ставити на посао. После напада ове су зоне остале биле узбуђене; непријатељ је ту ојачао ровове и нагомилао звредетва. за одбрану, артиљерију и резерве.

Поновити још једанпут нападе на једном или другом од, та два правца, значило би одрећи се користи од изненађења, — напада јачег на слабијег. У осталом напад ка Вардару имао је све. могуће изгледе на успех; чак у случају успеха сударити се на непрелазној планини Беласици; што се тиче напада ка пределу Битоља, он би могао у случају успеха донети знатне тактичке користи, али не би пробијао непријатељски фронт, који би се паметним распоредом могао задржати према Бабунском теснацу. У осталом цео свет зна, да прво треба загосподарити гребенима, да би се напредовало у планинској земљи; употребити снаге у равници пре него што држимо врхове, значило би да се пре свега одрекнемо сваке могућности. брзе и даљне акције.

. Заиста, између ових долина Вардара и Црне Реке налази се величанствени планински масив, чији највиши врхови достижу близу 2.500 м. Јужна падина овог масива надвишава скоро вертикално македонску равницу, док се на северној падини развија у дугачке гребене са благим странама, одвојене дубоким потоцима.

Заузимањем овог масива остварио би се први чин задатка, јер би тада могли обићи одбране нагомилане ка Вардару и ка Битољу и загрозили би непосредно комуникацијоној линији у долини и станици Градско. У осталом, овај централни маневар осигурао би непосредно и непоправно раздвајање непријатељских. војсака на два дела, којима одсуство попречних путева не би дозволило да покушају снажне контранападе против бокова. наше офанзиве. Најзад, узимајући ствари најгоре, ако не будемо могли избити на северну падину овог масива и постићи тражени стратегијски резултат, посигурно би осигурали знатан тактички успех заузимањем надвишавајућих о:матрачница и утврђеног предела одакле би сам непријатељ, под сјајним околностима, могао припремити напад, који би за нашу безбедност нарочито био опасан с обзиром на близину железничке пруге од Битоља.

Нема сумње, овај централни маневар био је најплоднији, шта више једини, који је дозвољавао да се зада тежак ударац.

Ево, дакле, логичког закључка, којим су се завршила резоновања Команде:

Смео напад, који циља на распоред непријатељске војске, мораће имати за први циљ заузимање масива, који се налази између Црне Реке и Вардара, и да се затим развије у главном.