Ratnik
РА Т ТТ
И народи, бранећи своје право на опстанак и материјална блага, налазе се у непрекидној борби један с другим, као и све друго у природи.
Вечити мир, за нас становнике земље, није ништа друго до саблажњиво маштање. То је идеал, и као такав он мора бити нетакнут и божанствено чист. Без идеала, без лепих маштања, човечанство не може да живи, јер је то основна одлика његова од осталих земаљских створења.
Али идеал на земљи не може се претворити у стварност. И вечити мир, ова највећа срећа која води блаженству, противуречи реалној природи света.
Није то било давно, кад се лозинка „мир целоме свету“ разлегала по целој руској земљи, која износи '/; земљине кугле. И кад се она почела спроводити у живот, претворила се у бојни поклич и пролила је читаве потоке крви.
Човек, што 'но веле, живи у греху и с великом муком, готово с геолошком спорошћу, подлеже духовном побољшању.
Можда то долази отуда, што човечанство мора са толико напрезања да рачуна на реални живот, те му остаје врло мало времена и снаге на унутарњу борбу са самим собом, на борбу добра са злом своје властите природе. Али ће пре бити стога, што је савршенство недостижно на земљи. Постоји граница која се не може прећи. И људи не могу да постану богови.
Па и морал човечанства, откако оно постоји, мало се изменио на боље.
Ми видимо у ХХ. веку, у културних народа, робове под фирмом ратних заробљеника; видимо најусавршеније машине и направе за убијање у најкраћем времену што је могућно више људи и она иста, као и у старо доба, одушевљења победилаца и сузе побеђених; рика и тресак оружја, као и пре, заглушавају законе, а међународно је право, по староме, обавезно само за слабога.
Човек је по природи својој вечити ратник.
И кад би натприродна сила даровала човечанству вечити мир, људи би одмах напрегли све своје силе да раскину ове ланце мира, јер је човечанству рај потребан само у сновима.
И стога, сви покушаји да се установи трајан и постојан мир на земљи обично трпе неуспехе.
Ништа ново у том погледу неће дати човечанству ни порођена последњим ратом Лига Мира, нити пак Велика и Мала Антанта. Ратове они неће отклонити,
Снажан и способан увек ће господарити, не обзирући се да ли је то жеља слабога или не.
Све ове споразуме треба расматрати простије. Они су корисни и благодетни за народе, јер им дају извесну могућност да одахну после ратних потреса и у толико је тај одмор