Ratnik

20 РАТНИК

за годину 1913. изјави, да главни правац, којим мора да иде енглеска поморска политика, овој показује сам развитак немачке морнарице, а да се развитак те флоте може парализовати само једним новим планом градње бродова. Обзиром на немачки закон за морнарицу од прошле године, енглески програм грађења флоте мора ићи тако далеко, преко 609, премоћи у великим ратним лађама, да. за будућих шест година буде готово 25 енглеских према, 14 немачких бојних бродова, а за сваку би се, даљу, нову немачку лађу морало почети одмах градити две нове у Енглеској, а осим тога морало би се градити још више великих ратних бродова, ако то буде захтевао развој поморских сила на Средоземном мору. У овај програм дакако нису биле убројане оне лађе, које су колоније даровале Енглеској. С овим би се пак бродовљем морала саставити једна ескадра у иноземство, какова се до сада видела није и то са главним упориштем на Гибралтару, одакле би се у случају потребе она могла послати у све колонијалне воде. Ове би мере омогућиле, да Ноте Р!гее! (флота домовине) увек остане у Северном мору и приправна за борбу.

У овом експозеу, који се може сматрати најзнаменитијом службеном изјавом ове одлучујуће поморске силе пре светског рата, Сћитећ | разлаже даље: „Године 1914. енглеска ће флота имати посаду од 150.000 момака, а то је ефективни број момчади, који ће први пут надмашити онај број који је некада био сакупљен за морнарицу у доба Наполеонових ратова. Ово је сила, с којом се ниједна сила на мору не може упоредити, двоструко јача од силе друге најмоћније поморске силе на свету; — а с обзиром на трајање војне дужности и на усавршеност неких њених специјалитета, она је чак три до четири пута јача од споменуте. — Систематско и неуздржљиво развијање немачке флоте захтеваће, без сумње, код нас издатака и труда већих него што су они, које смо икада имали У доба мира, а идуће ћу године предложити парламенту један још много већи прорачун, него што је овај за ову годину“.

Из ових изјава о поморској политици с једне и с друге стране, које нису никако могле да се ублаже, него су чак од године на годину бивале све оштрије, видело се, да једна погодба у циљу смањења финансијалних Терета не би имала никаква успеха. Да није дошло до радикалног решења британско-немачког супарништва на мору, били би услед већ споменутог повода трошкови за морнарицу расли непрестано, тако да би они сачињавали највеће издатке у буџету ових двеју држава. Није потребно да се нагласи, да се у овом такмичењу, које се у порезима тако јако осетило, немачка. политика за флоту усудила да се одмах из почетка бори са сунцем у лицу: са што бржим грађењем бродова није било