Ratnik

22 РАТНИК

„Пре небројено хиљада година! — Гладан преисториски човек вреба: уз обалу и загледа се у пучину. Опази како се на. води нешто колеба. Пањ је то једног стабла, које је гром оборио, а струја понела собом. Он упола вири из воде са гранама својим и гранчицама, — селе су на њих тичице небеске, те се безбрижно возају. Засија похлепно око прачовеку; схвати одједном, разуме, није више она полуживотиња, постао је... техничар! Схвати умом да му пливајуће стабло може да послужи као згодно оружје: неће више морати као видра или туљан да плива гб по реци и по морским увалама, да би тамо, с оне друге стране, стигао непријатеља, да га обори, да му отме дивљач, кожу и женку... Довуче к себи пањ, узјаши га, чучне на њега — .вребајући радознало гледа како га. носи струја... ветар: прачовек, који постаје пратехничар измисли прадеду дгеадпоцећја. Гладан је, нестрпљив... споро га ветар носи циљу; хировито валовље му смета. Али, научио је већ измишљати, измисли даље: рашири између две гране кожу животињску, у коју ухвати дах ветра, силу, која га носи напред. Помоћу гранчица, које урони у воду, час десно, час лево, остраг, пође му за руком да уздржи жељени правац. пута. Но с округлог му дебла сувише често пада у воду при љуљању неопходно потребно камено оруђе, тољага и чљунак за бацање. Зато он тешком муком дугих месеца и радом, помоћу ватре и длијета дебло с једне стране издуби, те седне у корито и склони тамо камено оруђе. Још се и сувише пута преваљује ова нестабилна творевина по узбурканој води и олуји. С. обале гледају синови како им љути богови вода повлаче оца, хранитеља у дубину. Празан им желудац не да времена да очајавају. Опазили су, да, док се тај неспретни сплав тако лако преврће, галебови м патке пливају без икакве погибли на гломазним валовима. Обрате се мајци учитељици природи, да их она поучи. Својем новом деблу даду у средини облик патке, да би могло тако широко и сигурно пловити на површини, а спреда га и остраг сузе, да би као риба спретно и лако могло сећи валове. Гране се режу по узору рибљих пераја, тешка се животињска кожа замењује дебелим платненим једром, које они сами изаткаше. Сада већ могу да се усуде и на даље путовање и да потраже удаљеније обале. Али у борби за опстанак и тамошњи су противници исто тако мало по мало дошли до једнаких искустава, те их је сада теже савладати, него што је то некада било. Морају се зато пронаћи нова средства за борбу... Далеко од обала, у долинама, које су брањене високим горама и густим шумама, сродна су племена измислила у несметаном развитку нешто баш чудно, те су загосподарили тајним силама природе: у меди и ковини, у руди и угљену нашли су они неочекиване факторе силе.