Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 25

топовима који лагано гађају не може да уништи ове, као стрела брзе, бродиће. Стручњаци „јецпе есоје-а“ говоре, да је свршено време оклопњача. Али техничари оружја не попуштају. Пронађу се топови малога, а после средњега калибра, који гађају са невероватном брзином, топови, који се постављају поред главне артиљерије, у великом броју, на панцирима. Сада туча метака сатире сваки торпиљер пре, него ли узмогне да стигне на даљину, на коју би лансирао. Пажљиво, и по ноћи, осујећују огромни рефлектори њихове нападе. Торпедо постаје помоћно оружје. Изгледа, да нема више достојног противника за тешко блиндирану бојну лађу, која има у овоме стадију развитка неколико споро-бојних главних топова за главну борбу, велики број средњих и лаких топова и митраљеза за одбрану атака торпиљера и за уништење непријатељских надграђа и оних делова брода који нису оклопљени.

Овај систем наоружавања вреди као правило до битке код Цушиме,. Тамо стотине јапанских топова средњег калибра изрешетају руске лађе. Тактичари констатују, да се од сада борба мора да води на силне даљине, камо средња артиљерија не може да досегне. На највеће даљине међутим дејствује само најтежи калибар; у Енглеској се зато граде грдни бродови са скроз тешким и што брзометнијим топовима, као главном артилеријом, који се називају „Небојше“...

Поморске снаге разних држава уочи рата.

Почетком рата највећи готови бродови енглески имају депласман од 30.000 тона, дужину од 200 метара, челични оклоп до 350 мм. дебљине, главну артиљерију ол 8 комада 38.1 см. калибра, у четири окретљива торња, 16 комада средњих и 16 малих топова, машину са 100.000 коњских снага са брзином до 28 морских миља на сат, а посаду до 1200 момака.

У исто доба најмодернији велики бојни бродови код Немаца били су мало мањих димензија; њихова је главна артиљерија имала само калибар од 30.3 см. (само бродови тако звани „замјена Мог ћ-Кјаза“, које Немци тек почеше градити, требали су да добију исти велики калибар као и код Енглеза).

У градацији калибара до 38.1 см., више него икада изражава се мисао, да успех зависи од разорне силе појединог зрна кад погоди. Овај успех је, наравно, код већег калибра већи, те је код овог и више сигурно, да ће се заиста погодити, јер су балистичка својства већег зрна много боља од мањега. Зрно од 30.5 см. тешко 390 кг. пробије, наиме, код једне почетне брзине од 940 м., 50 калибара дуге цеви, на даљину од 12.000 м. једну плочу од каљеног жељеза и никла (из којег се материјала састоји оклоп бродова), дебелу 360 м/м, док