Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 3!

тате, које постигоше Немци у њиховој непоколебљивој истрајности. Али, да би се могло постићи господство и савршеност у ваздуху, потребно је имати најоштрије око, најсигурнију руку, најодважније срце, — нема сумње, то ће бити господство наше“!

Овим министар мисли на „Цепелине“. Познато је, да је скоро сваки у Немачкој био уверен, да ће ови постати најмоћнијим оружјем будућности, имати изванредне успехе. Шта више у већини стручних листова чуше се гласови, који веле да су огромне крстарице зрака оно средство, с којим се може осујетити надмоћ Енглеза у бојним бродовима, која се надмоћ иначе не може више достићи. Ови стројеви т.зв. „крутог типа зрачних лађа“ моћи ће, тако се говорило, као једна сила вишег реда да упропасте целу техничку организацију рата у Енглеској, и онда, после свршеног посла, упркос свакој одбрани, ишчезнути са обзорја. Велико одушевљење за грађење Цепелина, за које су се милиони даровали, био је баш узрок томе, што Немци почетком рата нису били, што се подморница и хидроавијона тиче, на оној висини развитка, као њене „зрачне крстарице“ морнарице.

У Француској, исто као и у Енглеској и Немачкој, силан се напредак разви у авијатици. Што се авијона тиче, Французи чак надмашише онда све друге државе, те се техника такође потрудила, да стигне Немце у развитку зрачних лађа. Концем 1913. министар морнарице у комори говори овако: „да службу наших упоришта, па по свој прилици и за наше ескадре на мору, употребићемо авијоне-извиднице. Али главно средство наше извидничке службе на велике даљине мора да остане ђаПоп аФшеб!а. Овде ми служи као пример Немачка, али се никако нећу угледати на њу што се тиче начина поступања у овом погледу. Трагична разочарања са Цепелинима ни најмање не оповргавају ваљаност њиховог принципа. (Министар мисли овде на оне две велике катастрофе приликом маневра немачке флоте, услед којих пропаде 9. септембра 1913. зрачни брод „|. 1“ и после месец дана „|. 2“). Три ће наше зракопловне станице бити снабдевене балонима, који ће деловати до 1800 км. даљине“.

Исто тако и напор да би се сумарени (проналазак француског генија) увек већма дотерали, резултира у Француској све веће и брже подморнице: „Стооспе“ који се сагради године 1904. има 174 тоне над водом, а 200 тона испод воде, развија брзину од 8.7 односно 6,4 морских миља, док „ЕеПоп“, који се поче градити 1914, депласира већ 830 односно 1070 тона, са брзином од 19 односно 11 миља.