Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 35

да заштити у рату нашу светску трговину на морима. Ако ту трговину изгубимо, умрли бисмо за кратко од глади“.

Ипак се цар Виљем одлучи на дефанзиву: нека се чека згодна прилика, а донде да се употреби најбезобзирнија тактика „боцкања“, са којим би се непријатељ систематично ослабио, док не би попустио. Ово започе тиме, што се послаше к енглеским обалама полагачи мина, торпиљери, већи и мањи бродови са налогом, да затворе излазе лука. Ова, са много пожртвовања извршена подузећа, наравно, немаху никаква значајна успеха. У Источном мору опет, већ 2. августа 1914. "тд. првог дана мобилизације, немачка мала крстарица „АпозБиго“ бомбардује луку Либаву. Са руске се стране одмах протестује, јер ово пристаниште није било утврђено. У Средоземном мору крсташ „Ооеђеп“ и крстарица „Вгезјаш“ бомбардују алжирске луке Вопе и РћШрремШе. Французи исто тако протестују, јер су и то отворена места. Са стратегијског гледишта успех овакове „тактике боцкања“ беше једнак нули, —- дочим је то политички, због повреде интернационалног закона, Немцима много шкодило. Током рата ово поступање у много већој мери постаје системом, који, досађујући тако непријатељу као и неутралцима, проузрочи мржњу целога света против Немаца.

У првим недељама рата, осим полагања мина, врши се поглавито извидничка служба, која наравно проузрокује губи-. тке на обема странама. Вредно је овде напоменути упад једне дивизије енглеских бојних крсташа до Хелголанда 28. августа 1914. где уништише топовском ватром немачке мале крстарице „Кол“, „Мат 2“ и „Ападпе“.

Али ево, 22. септембра 1914. наступи догађај који изврапи преокрет у развитку целога рата на мору. Овога дана капетан Вединген са својим сумареном „Џ-9“ торпедова и потопи, између 6 и 8 сати изјутра, енглеске оклопљене крстарице „Абђики“, „Норце“ и „Сгеззу“. Није губитак у материЈалу, који је од великог значаја за непријатеља; силна радост, која обухвати целу Немачку од једног краја до другога као оркан весеља, има свој узрок у томе, што су сада тако меродавни фактори као и широка маса уверени, да је пронађено «сигурно одлучујуће средство, којим ће се победити: сумарен, једино оружје са којим се може изједначити и савладати премоћ Енглеза у оклопљеним колосима! Кад је штитоноша царев, адмирал Тирпиц, почетком овога столећа почео да се натече са огромном силом господара мора, Албионом, он тада хоће да постигне свој циљ не са грађењем подморница, него за изградњом флоте бојних бродова и бојних крсташа. Вредност сумарена онда још признаваше само француска „Јецпе „ессТе“. „Дејствовање сумарена-могућно је уопште само уз при-

3»