Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 37

остану дуље од три дана изван својих база, јер би посада изнемогла“.

20. октобра 1914., дакле кратко после Ведингена, заустави и потопи сумарен „У 17“ на норвешкој обали прву трговачку лађу, енглески пароброд „ата“; месец дана касније енглеске лађе „Ма!асћие“ и „Ргто“ стиже иста судбина, од стране „У 21“. Тирпиц сада присваја и ову методу ратовања испод воде, мада је мало раније према једном свом другу — адмиралу Трупелу — ову мисао далеко од себе одбијао: „Никако нећу допустити, да се моји драгоцени сумарени баве са таковим „бескорисним“ (512!) пословима, — они морају да децимирају енглеску велику флоту, тако, да наша флота високог мора са сигурношћу успеха може на њу да навали“.

Из ових званичних изјава вође немачке поморске снаге јасно се види кривудави правац меродавних мнења, непрестано пипање и кушање тамо амо, које не може никако да има одлучног успеха.

Енглеска, с друге стране, одмах почетком рата навести блокаду над целом немачком, а после и делимично над нор-

вешком обалом — не марећи ни ђавола за брбљање које псује, грди и пише о „кукавној флоти Албиона, која се крије по лукама“ — те оставља времену, да оно ради за њене добро

промишљене циљеве. „Када ће се рат свршити;“ упиташе у јесен 1914. фелдмаршала Лорда Кичинера. „То не знам“ одвраћа Сирдар, — „али да ће од прилике године 1918. тек заиста почети, — то вам са сигурношћу могу рећи.“

Док се у немачком адмиралштабу на зеленом столу кроз месеце мудровало, вршиле су се на мору борбе сумарена и торпиљера, бомбардовала се разна обалска места и полагале мине. У овој епоси вредно је споменути губитак енглеског великог брода „Аидаслоиз“ од 27.000 тона, који 27. октобра 1914. северно од Ирске наиђе на мину и потону (први дреднот у светском рату, који пропаде без борбе).

24. јануара 1915. дође први пут до сукоба између најмодернијих бојних крсташа на Догербанку, у којој битци суделују и више малих крстарица. Гро, под командом подадмирала Веану-а сачињаваху с једне стране бојни крсташи „Пбег“, „Рппсезв Коуа!“ и „Поп“ са 30.000 тона сваки, и нешто мањи бродови „Мем 2егјапд“ и „пдаотнађје“. На немачкој страни под подадмиралом Нррег-от бојни крсташи “Пет прег“ и «беу4 “ по 26.000 тона, затим мало мањи „МоПКе“ и оклопна крстарица „ВИсћег“, која имаше само 16.000 тона. Паљба се отвори на 20 километра, а даљина се између ових јединица са брзином од 25—30 морских миља за време борбе никад не смањи испод 14 км. Беше то једно непрестано прогањање слабије немачке ескадре. „ВИИсћег“, који није располагао са