Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА. МОРУ 45

Грозничаво очекивање! Непрестано се јављају даљине, а топови их примају. Сваки брод добија свој нишан. Торњеви са високо уздигнутим топовским цевима окрећу се према противнику. Размак се све више смањује. 130 ћт, јавља сада даљинар. У истом маху пада команда: пали!

Плотунско звоно гласно зазвони, а прве масе огња загрмеше из цеви. Метални дрхтај и тресак, челични се брод потресе. Урлајући сикћу гранате од 30.5 см. на противника.

Од напрегнутости заустави се дах на један час. Мало пред непријатељем дижу се са површине огромни водени стубови. Посматрач јавља упад метака. Топови примају исправљене даљине. Но и противник одговара. Као прва „Оцееп Магу“. На њој као да засукља светло-црвени пламен. Један мукли прасак и сиво-жути дим обавије бок „Пет псег-а“. — Прекратко.

Уз страховито урликање јури сада граната за гранатом из топовских цеви. Њихово сиктање заглушује.

Ветар је на почетку за Енглезе неповољан. Ваљајући се пред Беати-евим топовима он отежава енглеским артиљеристима нишањење. — Први погодак! С оне стране. мукли тресак. Пламен запламса. Прва је граната пробила оклопиу нутрини брода праснула. Метак јури за метком без престанка с обеју страна. Као страховита туча, све гушће следи погодак за погодком. Дејство немачких граната посве се јасно разабира на енглеским бродовима. Бити ће да је ту један читав плотун погодио, јер се густи дим шири, дижу се црни облаци помешани са белом паром. То је „паетансабје“ са 8 топова од 30.5 см. Непрестано удара челична туча немачких граната на овај поносити брод; види се, да их је више непријатеља, који на њ концентрашу своју главну паљбу. Гранате јој падају по прамцу, средини и крми. Метак за метком. Сад се скупи сва убојна паљба на средину брода — та што је пакао према овом ужасу! Сав засја у црвенилу овај челични џин као да је усијан. Мукла експлозија затутњи у његовој утроби, па још једна. Као једним махом угаси се та силна ватра и настаде несносна тишина. Прамац и крма тога горостаса као да се пропињу; брод се у средини преломио и — нестаде га.

Велики водени вртлог — и на месту, где је пливала једна од најпоноснијих енглеских лађа и грмела из својих силних топова, настаде празнина.

Укочени и без даха буље и суседи и противници у ту празнину, не обазирући се на харајућу смрт око себе. Громовито немачко „ура!“, које би јављено и топовима, и стројевима, и утроби. С оне стране торпиљери спуштају чамце, да спасу оне животе, који се још боре са валовима. Но тих је мало!

Жестока се битка наставља. Метак за метком, погодак за поготком. ОСлаци слатког загушљивог дима ваљају се на.