Ratnik, 01. 06. 1921., S. 79

ПЕШАДИЈА И АРТИЉЕРИЈА 73

таквим зрном> (Једном приликом једно зрно из брдског топа пало је одмах испред топа, а било их је код којих није ни било барута, но је само каписла опалила. Ово је могло да буде погрешно и у изради, да се не мете барут, али пре ће бити да је ко вадио барут, пошто се приликом израде, па и кад се претреса и оправља муниција, свако зрно мери).

Што се тиче нашег телефона и наше телефонске везе, шта да кажем више но што је француски командант рекао; могао бих још да додам, да је код нас било горе но код њих. Код нас су војници, не мислећи много, секли везу и жицу употребљавали. као свећу, јер је осмољављена па лепо гори (често пута узимали су пикете и мотке да их изгоре, па чак и оне пикете којима су поједине батерије обележавале правац. Док сам био командант артилерије Руске бригаде на коти 1912, исто су ово радили и руски војници, све док командант бригаде није издао наредбу: да ће бити сваки војник оглашен за издајицу и стрељан ко квари телефонску везу и диже пикете; после ове наредбе све је било у реду и хармонија између пешака и тобџије била је таква, да се само пожелети може, што се да видети из опроштајне наредбе'.

Да додам још да су наши пешачки официри били много нервознији, кад је питање о отварању ватре, а нарочито кад се тицало преноса ватре са једног циља на други, па није чудо ако је под утицајем ове нервозе, која је пренашана са пешачких команданата на артиљеријске а од ових на командире, велим, није чудо ако је било и каквих грешака.

: Наредба. — Команданта 2-ге руске особене бригаде Ме 46 од 3-16:1917 год. положај. „Према наређењу Више команде, српска артиљерија смењује се са мога сектора и одлази на ново опредељење,

Не могу да дам израза оном дубоком жаљењу, с којим се ми, цела Друга руска особена бригада растајемо с вама, драга браћо Срби. У заједничком раду, ми смо се саживели и сјединили с вама тако, те смо као једна органска целина, што би могли једино са својом руском артилеријом. Од душе искрено братски хвала вам, српски артиљерци, на ратничкој потпори на крвавом бојном пољу. Те се везе не заборављају оне једном за навек везују људе. Ја сам се усхићавао вашом артиљеријском вештином, ми смо сви скидали капу пред вашом ваљаношћу, храброшћу, самопожртвовањем и неуморношћу. Под вашим окриљем руски пешак мирно је стајао на својим положајима и одважно ишао напред, кад је било потребно, знајући да ће га српски артиљерац, увек на свом месту вечито будан, |свагда потпомоћи, одбранити и у потребном моменту на време и вешто узети у заштиту.

Слава вам, ваљани и храбри српски војници, а заједно са вама слава и свој српској војсци....“ Даље у једној другој наредби вели: ... „умешност батерија на повереном им сектору, доведена је дотле, да су баражну ватру у ма ком правцу н у ма које доба дана отварале кроз 20 секунада, после тражења од стране команданата батаљона из прве линије.... Генерал мајор, Дитерихс“.