Ratnik, 01. 06. 1921., S. 86

80 РАТНИК

у искрцавању ове армије, дозвољавајући јој да се у почетку постави северније, ако би се указала потреба да се помери тежишни центар распореда. Потребно је да се предвиђају ове варијанте, јер тешкоћа варијанте јесте у употреби жељезница. Чим концентрација отпочне, немогућно је узети трупе са југа, па их пренети на север, јер су путеви паралелни. Ако се хоће да врши бочни покрет, онда се пресецају све транспортне линије. То пак није могућно или би се требало вратити назад чак до Париза. Дакле, за време концентрације могу се вршити само оне варијанте, које су биле предвиђене. Напред поменута варијанта беше предвиђена.

Главни командант сем тога располагао је групама резервних дивизија и са извесним бројем активних или резервних дивизија, међу којима беху и дивизије које су долазиле из Алжира а евентуално и из Алпа.

3.) Заштита концентрације у ХУП плану беше предвиђена помоћу заштитног распореда, чији циљ беше да нашим армијама омогући искрцавање, искупљање и, ако затреба, да офанзивно дебушује, а да непријатељ не буде у стању да омете ове разне операције.

Нови закон за рекрутовање, дајући изворе људства, дозвољавао је с једне стране, да се заштитне јединице појачају и доведу готово до на ратну јачину; с друге стране, територијалне области беху тако модификоване, да се пет од њих наслањаху на границу, те се заштита концентрације могаше поверити у почетку мобилизације одговарајућим граничним корпусима (5 на броју). Ови су располагали са коњичким дивизијама, а 5. и 6. дана имали су бити појачани са још три нове пешадијске дивизије.

Ових пет граничних корпуса беху: 7., 21. (нов), 20. (Нанси), 6. (Верден) и једна дивизија 2. корпуса.

Сем тога, заштитни распоред би примакнут ближе граници на целом фронту, а са разлога да се изађе на сусрет бризи да се до минимума смањи појас француске територије, који би Немци могли насилним нападом освојити.

Од истог дана команданти 1., 2. 3. и 5. армије имали су вршити командовање у заштитним секторима, који су одговарали зонама њихових армија. Заштитне трупе наслањаху се на известан број фортификација пољског и привременог типа, које су им требале дати могућности да се дуго одрже и против јачих снага, и које су, према ХУП. плану, имале бити рађене од огласа мобилизације на правцу Моптеду, на Наш5де-Мешзе, на Огапа Сошгопле де Мапсу и на дебушеу шуме Сћагтез. Студије ових организација беху изведене у детаљу још у времену мира. Извесна утврђења, нарочито она код (бтапа Сошгоппе де Мапсу, беху отпочета да се израђују не-