Ratnik, 01. 06. 1921., S. 95

ПРИПРЕМА ЗА РАТ 89

У таквим приликама, и када је од успеха тога плана зависила судбина земље, све се брисало пред његовим остварањем и, ма какве биле посебне користи, које су извесни извршиоци мислили да могу задобити на свом фронту, њихово тражење није могло бити узето у обзир пред потребом да се добије општа битка, која је једино тада била од потребне вредности. Ако је успех ове битке, који је захтевао одузимање снага од других (источних) армија, лишавао ове извесних могућних посебних користи, али које би биле без последица и без утицаја на општу ситуацију, то је било од малог значаја пред судбином отаџбине, која се одигравала на другом месту.

Али прилике не дозвољавају извођење замишљеног плана на предвиђеном простору: непријатељ је јако узнемиравао повлачење енглеске војске; 28. августа загрозио је и самој искрцној зони УМ. армије. Контра-напад, извршен 29. августа 5-том армијом, у области Ошзе, даје нешто мало слободе енглеској војсци и 6-тој армији, али не толико да би ова последња (6-та) могла завршити у означеној зони своју концентрацију, која беше још врло непотпуна.

Ви видите тешкоћу овог позлачења. У сваком тоенутку потребно је чинити очајне гестове, да би се остало груписаним.

Како главни услоз за успех ипак остаје наређено прегруписавање наших снага и одржање њихових реципрочних веза, то је нов одступни покрет морао бити наређен. 5-та армија, користећи се својим успехом, повући ће своје снаге позади реке Зете, а 6. армија доби Париз као свој општи правац за повлачење, јер га је требало заштитити; Коцеп је означен за одступни правац левокрилним територијалним дивизијама.

Маршалу Френчу, који је 30. августа ценио да неће моћи вршити активно улогу у распореду, који се предвиђао, и који је тражио да се повуче позади Сене, ка Мап(зз, дозначено је да се за први мах повуче источно од Париза, т. ј. позади Марне, између Меаих и МешПу зиг Матпе, но с тим да потом не одлази у западну страну обилазећи Париз с јужне стране.

Прегруписавање наших снага, потребно за пројектовани маневар, надмашава за моменат, по важности, сваки други обзир. Оно се мора извршити уступајући од просторије толико колико је стриктно потребно за његово добро остваргње и за апсолутно међусобно одржавање веза међу армијама.

Ова је идеја у неколико махова наглашена армијама а нарочито у ноти од 31. августа, којом је тражено да маршал Френч „повлачи енглеску војску само у случају, ако смо и ми сами приморани да се повлачимо“.

Потреба, да се поново пређе у предвиђену офансиву тек када армије буду довољно реконституисане и прикупљене,

(јесте разлог због којега се сматрало, да би био преран напад