Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 257

Дневник почиње од оних дана 1916 г. кад се по руским заробљеничким логорима почело с прикупљањем добровољаца. за југословенску дивизију. Јављали су се и Чеси који су ступали у наше редове, желећи да се боре против непријатеља. И успомене његове садрже управо све што се у горе поменутом времену, од дана кад се јавио команданту српске дивизије са својим друговима па до децембра 1916. г., важније десило.

Крајем ове године сви су Чеси, који су се дотле бо– рили с нама, отишли да продуже борбу против Аустро-Угарске под својом сопственом заставом.

Цела је књига испуњена описом крвавих окршаја, које су наше трупе имале с непријатељем у Добруџи. Чеси борећи се заједно с нама подносили су све ратне недаће и тешкоће не жалећи ни своје животе. Њих је знатан број пао у тим борбама за нашу слободу, за велику идеју словенске солидарности и узајамности, за коју су се они борили још од почетка пробуђења њихове народне мисли. Растурени гробови. палих Чеха по добруџанским пољанама доказ су искрене љу– бави њихове према Југословенима, понаособ према Србима.

Књига је писана за Чехе, да им изнесе рад тих чешких легионара који су се драговољно јавили из заробљеничких логора да се боре за нашу општу ствар, она заслужује и нашу пажњу, јер је писана са једном симпатијом према нама, према нашој борби. Цео је дневник, то се у сваком реду види, испуњен поносом и срећом што се борио с нама заједно, зато ће књига бити као један прилог за историју овог рата, за потпуније познавање војничких операција српске војске у Добруџи. и

Доносећи овај приказ ми жалимо што се због ограниченог простора не можемо упуштати у појединости, детаље: које ово дело садржи. Пажљив читалац ће у њему наћи пуно лепих места, лепих описа из борби које је писац доживео и издржао. Особито учесници у овим окршајима, који су у животу, наћи ће за себе више интереса и занимљивости читајући у приличној исцрпности оно што писац о догађајима износи.

Привлачност чини и стил којим је књига писана. То је нека интимност што влада у излагању догађаја и опису личности с којима је писац у команди био, срдачност коју је осећао према својим старешинама, захвалност коју има према Србима.

Он је такође, као и остала његова браћа, заслужио нашу ахвалност. Не може се никад заборавити њихово учешће х борбама за наше уједињење.

2.

Р ТНИК, СВ. УН—УШ. 191. 17