Ratnik

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА 33

железничких службеника 8; 3) са добрим успехом 9 и то: 3 ђака подофицира, 3 ђака редова и 3 железничка службеника; 4) најзад, са слабим успехом, т. |. није положило испит: четири слушаоца, од којих беху 2 ђака подофицира, један ђак редов и један железнички службевик.

Несумњиво највећа корист од овог саобраћајног курса била је та, што је намера Врховне Команде о повећавању потребних категорија железничког особља потпуно успела, јер су у кратком року од три и по месеца добијена 52 нова, млада и солидно стручно спремљена саобраћајна чиновника, у когима се стално оскудевало. Но, уз ову главну, постојала је још једна спореднија добит која је оличена у створеној могућности, да 12 приправника Дирекције Српских Државних Железница који су из Србије евакуисани, или сасвим без и једног испита, или само са првим испитом из телеграфске службе, по завршеном спремању на овом курсу — положе и други потребни испит ради даљег њиховог напредовања у државној служби. У времену, дакле, када су њихови другови на Македонском фронту у рову и с пушком у руци вршили своју дужност према отаџбини, —- млади и будући железничари, спремајући се за дужности на којима ће и они од своје стране дати све што од њих отаџбина тражи, имали су иту срећу, да ово њихово стручно усавршавање буде не само на општу већ и њихову личну корист, јер су у току самога рата полагали испите, који би им предстојали тек по ослобођењу Србије и повратку у земљу.

Сви свршени слушаоци овога курса, одмах по завршеном испиту, беху упућени на железничке пруге колосека 60 см. " Вертекоп—Суботско и Сакуљево—Скочивир, које беху у потпуној нашој експлоатацији, на тромесечно практично усавршавање у саобраћајној служби под надзором шефова станица и шефова целокупне службе именованих пруга,

9. Нижи саобраћајни курс

Нижи саобраћајни курс, који је по пројекту Врховне Команде имао бити највећих размера, јер је требао да нам створи бар 150—200 возовођа, кондуктера, кочничара, скретничара и маневриста, — у којима је такође увек била оскудица, — није се могао чак ни одржати. О упуту на курс извесних категорија војника и подофицира, који су се имали повући из оперативних јединица, због тадањих прилика на фронту и извлачења великог већ броја студената из борачких наших јединица, није могло бити ни речи: инвалиди, који су се још могли одати овом позиву, нису на њ ни помишљали, јер су, благодарећи лакој заради новца у Солуну и помоћи од стране наших државних власти и разних савезничких хуманих мисија, своју егзи-

РАТНИК, СВ. Х. 1921. 3