Ratnik

| |

42 РАТНИК

наклоностима подељени у четири групе, на: браварске, стругарске, котларске и столарске ученике. Првога, пак, септембра отпочела су за оба течаја и теорна предавања, која су трајала свега још месец дана, дакле, до 1. октобра, када су обустављена због тога што је офанзивви и нагли покрет наше армије и свих њених позадњих установа ка северу онемогућио даље држање предавања у Солуну. — Ускоро после овога наступила је и сеоба команде железничких службеника, а са њом и железничке школе из Солуна у Скопље, само преда вања на занатском курсу нису се више могла настављати због непрекидног покрета оних лица, која би могла бити наставници, као и оних који су били позвани да над радом у школи воде надзор и старање. По доласку у Скопље, учевици занатског курса премештени су на железничку станицу Ђенерал Ханрис (5.340 км. од Скопља), одакле се одваја железничка пруга колосека 60 см. за Тетово— Гостивар — Кичево. На овој станици оставили су Немци доста велику и врло добро уређену железничку радионицу за оправљање локомотива колосека 60 см. те је довођење ученика занатског курса на ову станицу имало за циљ: продужење практичног рада на изабраним занатима од стране ученика, којима је (нарочито онима из прве партије) претила опасност да побораве све што су у Солуну научили.

Није прошло много времена по овоме, а Војно Железничка Инспекција је приступила, према највишем решењу, ослобођењу од војне дужности свих железничких службеника, који су под њеном командом провели пуне три године, па је, ослободивши се вршења техвичке железничке службе и оставши без стручних људи који би могли управљати обуком и усавршавањем занатлијских ученика, учинила предлог да се и ови ослободе војне обавазе и ставе на расположење Дирекцији Државних Железница у Београду, пошто су за подмирење њених потреба ови дечаци и спремни. Но Дирекција Српских Државних Железница и на овом питању учинила је нешто неочекивано, јер је изјавила да нема могућности да држи занатски курс, па да га стога треба и даље оставити под управом Војно Железничке Инспекције !.... Разуме се, да је Војно Железничка Инспекција, која је и створила и одржавала овај курс, докле год јој је то било могућно, морала одбити тај по све неумесан захтев из разлога:

а) Што су сви построји на станици Ђенерал Ханрис, па и школа и стан занатског курса, на расположењу Дирекције;

6) Што је све стручно особље, које је у школи могло бити наставник, потчињено сада Дирекцији Српских Државних Железница а не Војно Железничкој Инкпекцији и