Ratnik

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА 41

давања под 1. децембром отпочела и редовно се изводила у духу издатог наређења.

Први течај овога курса трајао је све до 15. јуна 1918. године, када је слушаоцима, којих тада беше 26, дат одмор од теорне наставе све до 1. септембра исте године, којега је дана отпочео други течај са знатно проширеним програмом за ове, а са старим програмом за ново примљене ученике.

Од интереса је поменути, да је међу првим ученицима овог занатског курса било и савршено неписмених дечака, као и младића из Старе Србије и Маћедоније, но половина такових чији су родитељи у последњим ратовима изгинули и помрли, те су се нашли без заштите или чак и са свим на улици. Резултат шестомесечног рада са овом првом партијом дечака био је посве задовољавајући, јер не само што су се добро упознали за браварским занатом, већ су врло много научили из граматике и историје нашег народа, из рачунице, физике и хемије и осталих предмета; — неписмени, пак, потпуно су се обучили писмености, те су предавања пратили упоредо са оним својим друговима који су свршили основну школу. На њихово васпитање и дисциплиновање такође је велика пажња била обраћена, те је успех и у том погледу био за сваку похвалу.

Трећег априла 1918. године Војно Железничка Инспекција је покренула питање, да се на курс занатских ученика позове још известан број наших дачака и младића од оних, који су у беспослици проводили време у Солуну, на Крфу, у Водени и другим местима Грчке Маћедоније. Решење Господина Министра Војног по овом питању пало је 9. маја (ФЂОБр. 18780) и по њему је на занатски курс требало примити још 20 дечака српске народности и ван војне обавезе, с тим, да се они имају сматрати као добровољци-ђаци и да им следују принадлежности наших војника без плате,

под 2). мајем Војно Железничка Инспекција је расписала позив за упис свих оних младића, који су желели да ступе на занатски курс и који су имали да испуне следеће услове: а) да су телесно и умно здрави, 6) да нису млађи од 14 ни старији од 18 година, в) да су писмени и г) да им ступање на овај курс одобре родитељи, стараоци или најближи рођаци. Избор пријављених кандидата извршен је 20. јуна 1918. године, а решењем Министарства Војног ФЂОБр. 21492 од 10. јула исте године, примљено је на изучавање заната још 16. изабраних младића и дечака, од којих 11 беху из Србије старих граница, а 5 из Маћедоније. На тај начин укупан број ученика био је сада 42, и то 26 са свршеним првим шестомесечним течајем и 16 почетника. Сви су се они до 1. септембра бавили само практичним радом у радионици, где су према њиховим