Ratnik

64 РАТНИК ђује тачно подручје надлежности појединих команданата и гарантује свакоме команданту јединице праведну слободу акције у захвату његове зоне маневра, олакшавајући непосредно претпостављеним старешинама вршење њихове двојаке дужности — одржавања узајамности и храњења боја.

П, Развијање снага по ширини

Прошло је време непрекидних крутих и густих линија и таласа који се престижу. Ови су били добри, чак и потребни, кад је пушка, то јест типично индивидуално оружје, била тако рећи једино наоружање пешадије. Онда, ако се хтело одржавати ефикасно припремање или, боље, ватрена надмоћ на пресудним даљинама, требало је довести све пушке у линију, то јест створити густу стрељачку линију, са којом се затим ишло на јуриш. Али од кад се триумфално утврдила употреба аутоматског оружја, престала је потреба да се воде многи људи у линију, да би се добило велико ватрено дејство. Сада се могу применити испрекидани поретци образовани од раздвојених група, од којих је свака у стању да развије моћно ватрено дејство и које су веома мало повредљиве услед велике разређености поретка. С друге стране, ова радикална разређеност и дан данас је неопходно потребна, да би се избегло страшно дејство истих аутоматских оруђа и модерне артиљерије непријатељске. Суцбина је непрекидних линија, густих и ретких, да бивају анфиловане и сломљене, као што је то доказало ратно искуство. Кретање у поретку раздвојеном на мале групе са великим међупросторима данас је, дакле, неопходна потреба и последица разорног дејства новог оружја; оно је данас могућно, пошто и нападач има лака аутоматска оруђа, са којима су поједини чланови тог испрекиданог поретка постали веома моћни, и ако су веома. ситни. Ово је у суштини један историјски развитак услед усавршавања оружја, сличан ономе после Фридрихова доба, када се прешло од линијске тактике на напад лаким колонама у доба револуције и Наполеона.

Пространи интервали између једне и друге групе и између једне и друге јединице помажу при одржавању индивидуалног карактера сваке јединице, који смо назначили у предњем члану, и представљају сем тога:

а) слободне зоне, које се могу тући унакрсном ватром, косо од стране јединица на странама интервала а фронтално од задњих јединица;

6) слободне просторије, у којима се могу развити маневри у правцу ка суседној јединици. Ово је потребно, као што ћемо доцније видети кад будемо говорили о маневру продирања.