Ratnik, 01. 10. 1921., S. 84

РАЗЛИЧНОСТИ 7Т

пи Пораст помора Целокупни

Мали у рату и пуан а губитак

Пемачка па пиона | 6:39 9,39; устро- гарска. «4 Леље „ВИ ЈЕ 8,19 1 10] Енглеска . ... . .. 179 2,3' и 4 Француска и 497, 84% Италија. .. 15 0 ]а 41" 5 6,4",

Просечно . : 26% 5 боје 8,19

Ови знатни губитци одражавају се наравно у кадашњем броју становника истих држава овако:

Код нормалног

таг У " 9 Становништво 1913 развитка 1919

Прави број 1019

Немачка .. 677 милиона 71,8 милиона 65,5 милиона Аустро- Угарска 527 „ 55,6 „ 49,8 „ Енглеска . . . 46 М 48,4 = 46,5 | Француска . . 39,7 - 39,9 „ 36,6 Н Италија. .. 35 = 37,5 ~ 352 „ Свега 241,2 „ 253,2 „ 233, 56 Г

Из овога прегледа види се, да се целокупни број ових пет европских држава смањио од округло 242 милиона (1913) на 234 милиона (1919), у место да порасте на 254 милиона. Овај потоњи број пронађен је применом процентног односа за пораст становништва мирнодопског времена све до ратних година.

Ако дакле посматрамо последице рата код четири европске мале државе, које нису ушле у горње прегледе, налазимо ове коначне резултате ратних губитака у процентуалном односу према целокупном броју становништва:

Пали у рату Пи Белгија аса љ ли 31: 15 34 4,9%, Бугарска. . . .. | 49 а 439 о Румунија. .. .. 2 46 6,7% Србија ... .. 14, 8ој (2) 20,29 (0) 35%/, (1) Просечно. 429 5 142 11,4,

(О позивању под оружје даје нам наша статистика ове укупне бројеве мобилисаних :

Белгија . .. 750.000 људи (20%, свега мушког становништва) Бугарска .. 550.000 ,„ (236, „ = ) Румунија 1 750.000 » (19%, » » » ) Србија... . 750.000 „ (30% , " М )

(0 губитцима Русије има додуше статистичких података, но већи део оснива се — како смо већ напред рекли — само на гопближним проценама. Због тога и не можемо овде спо-

мињати у детаљима губитке ове ратујуће државе.