Ratnik

52 : РАТНИК

испред жељезничког насипа и тамо укопана одељења растерају. Ово је испало за руком у току по подне. Избивши кроз про– коп на ону страну насипа, јегери су заузели стрељачке ровове на излазу прокопа, а када су успели да поставе и један митраљез на 20 корака источно од тог места, пошло им је за руком да једну страну насипа потпуно очисте од непријатеља.

У пркос овом успеху, положај искрцаних трупа почео је бивати у то време све критичнији. Укупно било је око 14. чета, остављених потпуно себи самима на оностраној обали, од којих су чета неке, нарочито она Ш/74 пешад. батаљона, већ биле јако десетковане. И за време док се непријатељ про– тиву ових трупа све више појачавао и спремао за општи противнапад, дотле је са сопствене стране било не само искључено ма какво појачавање свежим трупама, пре мрака, већ је отпочео да се осећа јак недостатак у муницији. Од резерве је утрошено већ5 водова 1/60 пешал. батаљона. Потпомагање искрцаних трупа ватром артиљерије на овостраној обали није се могло вршити на многим деловима фронта због мале раздаљине непријатељских положаја, а тамо где је помагање било могуће, морало је изостати — изузев испред десног крила Ш/74 батаљона — јер није било везе са другом обалом, као и са сопственом артиљеријом. Оптичке сигналне станице, пак нису могле функционисати, пошто би их непријатељ одмах приметио и на њих отварао ватру и тако им још у самом почетку спречавао рад.

Па и на самој северној обали телефонска веза са трупама истакнутим до обале често је била у прекиду за дуже време, пошто су линије непрестано тучене.

Положај трупа на северној обали Дунава и острву Кожари, које су чекале на укрцавање, такође није био повољан. Оне су претрпеле осетне губитке од непријатељске артиљерије. Тако на пр. само јегерски батаљон Ме 26 у биваку код карауле Уј Борча имао је 2 мртва и 25 рањених. Тако исто изјутра 7. октобра био је и командант дивизије фелдмаршал лајтнант Сњарић рањен на осматрачници на јужној ивици острва Кожаре, услед чега је командовање дивизијом предузео ђенерал мајор Хрозни, командант 9. брдске бригаде. Све ово, као и остале околности, а нарочито што је била изгубљена половина превозног материјала, а остатак се тек имао прикупљати, а сем тога премореним трупама морало се дати време за: одмор, довело је до одлуке, да се за даље превожење сачека ноћ, а-да се положај већ пребачених трупа што је могуће више олакшава артиљеријском ватром. ==" "Овај је предлог: био одобрен од стране командднта УШ корпуса, који:је артиљерију 59 пешад. дивизије ставио под,

ва “