Ratnik

ЗАУЗЕЋЕБЕОГРАДА 58

команду команданта дивизије, а тешкој артиљерији понова наредио да ућутка непријатељску артиљерију на Калимегдану, Врачару и код Кланице. Али ово ипак није испало за руком, јер је већина српских батерија била тако вешто пласирана, да их осматрачи нису могли открити.

Међутим још увек је сипала најжешћа артиљеријска ватра противу. искрцаних трупа. У најгорем положају биле су трупе на месту где су се везивали 15 јегерски и 1М/87 пеш. батаљон и где су уведени, као појачање за обадва батаљона, и превезени делови 1/60 пешад. батаљона. Овде се концентрисала ватра батерија са Калимегдана и косе Великог Врачара. Тучење ових батерија од стране наше тешке атриљерије, која је због рђавог осветлења могла отпочети дејство тек у подне, вије их могло натерати да ућуте. Без престанка сипале су ове батерије ватру противу означеног места. Да је непријатељ предузео сада и једновремено општи напад својом пешадијом, положај наших трупа био би у питању, јер би за одбијање напада морале избацити и последње заостале метке У току после подне узет је још један вод из резерве, која је „сада спала на једну чету, за појачање јако притиснутог левоР крила 15 јегерског батаљона.

Са овим је било све развијено у првој. линији. Не више од 2.500 људи стајало је овде, на фронту од скоро 4.000 корака, делом на најхитвије спремљеном положају, као што је случај на левом крилу, без стварне артиљеријске потпоре, према добро утврђеном и много јачем непријатељу. У овим тешким часовима, дунавски монитори пружали су прву помоћ искрцаним трупама.

Већ од 6'' час. пре подне они су тукли непријатељска оруђа источно од Калимегдана. Од 3 часа по подне крстарили су они, да би изазвали непријатељске батерије, у две групе (по 2—3 лађе) око великог Ратног острва и ступали су у борбу, у заједници са тешком артиљеријом, противу непријатељских батерија на Калимегдану и Великом Врачару. Мада нису успели да непријатељска оруђа ућуткају, ипак су постигли да непријатељску ватру са пешадије привуку на себе. Мада су од српске тешке артиљерије били стављени под концентричну ватру, ипак су, да би олакшали пешадији, издржали у 020] неравној борби све до вечери. За време ове борбе монитор „Кереш“ био је па више места пробушен топовским зрнима, али пошто тиме није био онеспособљен за борбу, остао је у борбеној линији до краја борбе. Два тешко погођена моторна чамца била су сакривена иза острва Кожаре. Са наступањем мрака српска артиљерија је обуставила ватру, која је услед,