Ratnik

О БОРЧЕВОЈ ПСИХИ 25

да се у одлучном тренутку и на просторима, где се судбина рата или борбе одлучује, делује нападно. Одавде произлази потреба, да се и трупа и командни елеменат васпитавају и уверавају и у корисност одбране, те да у њој, кад им буде додељена, истрају не губећи веру у победу.

Претпоставимо сад браниоца у рововској војни и кога непријатељ при свом пресудном нападу обасипа модерном интензивном артиљеријском ватром калибара почев од пољског топа па све до 27. см., 305. мм. и 420. м.м. оруђа, затим снажном пушчаном и митраљеском ватром, разним врстама бомби и загушљивих гасова, због којих мора да носи маску. При таквим околностима трупа, изложена непријатељевом угледу и без заклона, била била би просто сатрвена ватром. Паиу пољским „рововима, ако су били видљиви и у свега једној линији, борци су мало боље пролазили.

Када су положаји били утврђени са више рововских линија пољског типа, ватра је истина раздељивана на већу дубину, али је и ватрена снага данас толико јака, да је браниочева ситуација ипак била рђава: нападач је успевао да један део посаде и ровова уништи, а други део посаде да веже и обеснажи за акцију.

Бетон и маскирање употребљени су као помоћна средства, али и они не могоше из основа поправити ствар и док се год није било прибегло утврђивању читавих зона, у којима је било најмање два положаја, као и специјалној тактици, дотле шансе беху на нападачевој страни.

У пролеће и у почетку лета 1918. године, Немци су у трима својим офанзивама дубоко продирали у француске утврђене линије. Вештина утврђивања до тог времена била је велика на француској страни. Положаји су били испреплетани рововима и начичкани великим бројем активних и пасивних заклона. При свем том Немци су, у тим трима офанзивама, успели да продру кроз целу утврђену француску зону нападних фронтова и да с друге њихове стране изађу на отворено поље. Како је ту дошло до успеха, и ако су Немци имали да савладају по два утврђена положаја један иза другогр Ево како. Један део посаде био. је побивен, осакаћен и затрпан земљом. Гледање смрти и обасутост ровова и десно и лево, као и простора испред и позади себе, оном истом ватром која је већ нанела доста смрти што се већ очима гледају, импресионирали су душе живих бранилаца и у њих улили уверење, да и њих сваког часа чека иста таква смрт и даће остати живи понајпре ако остану где су, јер их ту може убити само оно зрно, које у њихово место погоди, док би при кретању са више вероватноће могли наићи на неко од