Ratnik

О БОРЧЕВОЈ ПСИХИ 27

тра са оних батеријских места, са којих се имао бомбардовати први одбранбени положај.

Дакле, данашњи вашрени_ пакао, и када се располаже заклонима типа рововске војне, у стању је да и морално јаке борце у целој зони дубоког положаја толико душевно утуче и обаспе :вожђем, да они због тога постану немоћни за борбену против-нападну акцију.

То се да лако видети из ниже ПЕЛЕ цифара. При овој немачкој офанзиви на фронту од- 70. км. беше се затекло 18 енглеских дивизија. РОТ у току битке, тај се број попео на_47 енглеских и 2 португалске пешадијске и „3 енглеске коњичке дивизије. При тој офанзиви, Немци су

"заробили 90.000 здравих бораца. Нека је У, до 3, тих заробљеника из оних 18 дивизија што су се затекле у рововима у почетку немачке офанзиве, онда би излазило, да је свака дивизија, у заробљенима, изгубила око 3200—3800 људи. Ако су дивизије биле јаке око 5.000—6.000 бораца пешака и артиљераца, онда би само на заробљенике одлазило око 50—60%,. Како су енглеске дивизије после ове немачке офанзиве биле јаке свега око 3.000—3.500 бораца, то би значило да је број процентуално убивених и рањених незнатан у односу:на онако снажно немачко ватрено дејство.

Са тих су се разлога и браниоци и одбранбена срества морали размештати на просторима веће дубине, те да се тиме нападачева ватрена снага принуди на расипање. На тај је начин бранилац и његова одбранбена срества бити тучени мање интензивном ватреном снагом. Он ће онда, као што се на пракси показало, успети да сачува борбену способност посадних трупа нападнутог фронта, те ће се затим, уз припомоћ доведених појачања, моћи зауставити моћни нападачи, Ово команданти морају вазда имати на уму, па се следствено старати, да непријатељу, када је овај имао довољно времена за припрему и привођење артиљеријских маса за свој напад, јаке снаге не остављају у зонама, које ће бити изложене удруженом, ускупном и израније припремљеном дејству тих артиљеријских маса.

Један француски резервни официр, који је у грађанству био свештеник, Пол Дибрил, овако оцртава своје импресије после издржаних четвородневних бомбардовања код Вердена 1915 године:

„Човеку изгледа да присуствује слому света. ЈЉуди беху изнурени. При свем том, у пркос опасностима што лебде над. њима, њихова храброст остаде непобедива. Нема сумње, за време бомбардовања, без непотребног хвалисања, они се прикиваху уз земљу. Али ипак сачуваше хладноћу, могло би